БиХ коначно преузима контролу над својим небом, прелети доносе милионе
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Босна и Херцеговина ће коначно, послије више од 20 година, потпуно преузети контролу над својим небом, а по том основу ће БиХ у идућој години бити дозначено мало мање од 30 милиона КМ.
Иначе, по основу прелета преко територије БиХ изнад 10.000 метара у овој години Хрватска, Србија и Црна Гора приходовале су 27,3 милиона КМ, а то се може закључити из Одлуке о распоређивању прихода остварених по основу пружања услуга у ваздушној пловидби у ваздушном простору БиХ за 2019. годину. Та одлука је усвојена на сједници Савјета министара БиХ, а у њој је наведено да БиХ по основу "en-route" трошкова припада 85,3 милиона КМ. Од тог износа у БиХ ће остати готово 58 милиона КМ, од чега ће Агенцији за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ (БХАНСА) припасти 55,5 милиона КМ, а Дирекцији за цивилно ваздухопловство БиХ (БХДЦА) око 2,3 милиона КМ.
С обзиром на то да су услуге контроле прелета преко БиХ изнад 10.000 метара пружале Србија, Хрватска и Црна Гора, по том основу Агенција за контролу ваздушног саобраћаја Србије и Црне Горе (СМАТСА) добиће 11,7 милиона КМ, док ће Хрватска контрола зрачне пловидбе добити 15,6 милиона КМ.
"Наши трошкови ће бити већи за 20 одсто, али очекујемо и значајне финансијске приходе. Очекујемо већи буџет за 30 одсто, односно 12 до 13 милиона КМ", рекао је Даворин Приморац, директор БХАНСА, а преносе агенције.
У БХАНСА кажу да је све спремно да се у ноћи са сриједе на четвртак, односно са 4. на 5. децембар преузме небо, те да су сви неопходни услови испуњени.
"БиХ ће од 5. децембра преузети контролу и изнад 10.000 метара. Створени су сви потребни предуслови и претходних неколико година интензивно се радило на томе", рекли су у БХАНСА, додајући да је у претходном периоду одшколован и довољан број контролора лета, који су спремни преузети тај посао.
Када су у питању трошкови и средства која се добијају по основу накнада за прелет преко територије неке земље, та средства по правилу не иду у буџет, осим кроз порезе и доприносе који се плаћају на запослене у БХАНСА и БХДЦА. Тај новац, као у БиХ, и у осталим земљама користе искључиво агенције које пружају услуге у ваздушној пловидби, односно за своје трошкове, опрему, плате запослених и едукације. У Босни и Херцеговини су то Агенција за пружање услуга у ваздушној пловидби (БХАНСА) и Дирекција за цивилно ваздухопловство (БХДЦА).
БХАНСА и БХДЦА до сада су неколико пута "покушале" преузети контролу над небом БиХ, међутим увијек би се нешто искомпликовало, а рок за преузимање неба над висинама до 10.000 метара у прошлости се неколико пута пробијао и тек 2014. године БиХ је преузела контролу. Колико новца је БиХ изгубила јер није контролисала своје небо нико са сигурношћу не може тврдити, а процјене говоре - од неколико стотина милиона па до милијарду КМ.
Оно што је чињеница јесте да је током 2018. године у ваздушном простору БиХ забиљежено мало више од 397.000 летова, што је за 10 одсто више него током 2017. године. Према доступним подацима, у првих шест мјесеци ове године у БиХ су забиљежена 196.044 лета, што је у односу на исти период прошле године више за 13 одсто, а према прогнозама EUROCONTROL-a које се раде на седмогодишњи период, и у наредним годинама може се очекивати повећање броја летова преко БиХ за око пет одсто годишње.
Независне новине
Иначе, по основу прелета преко територије БиХ изнад 10.000 метара у овој години Хрватска, Србија и Црна Гора приходовале су 27,3 милиона КМ, а то се може закључити из Одлуке о распоређивању прихода остварених по основу пружања услуга у ваздушној пловидби у ваздушном простору БиХ за 2019. годину. Та одлука је усвојена на сједници Савјета министара БиХ, а у њој је наведено да БиХ по основу "en-route" трошкова припада 85,3 милиона КМ. Од тог износа у БиХ ће остати готово 58 милиона КМ, од чега ће Агенцији за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ (БХАНСА) припасти 55,5 милиона КМ, а Дирекцији за цивилно ваздухопловство БиХ (БХДЦА) око 2,3 милиона КМ.
С обзиром на то да су услуге контроле прелета преко БиХ изнад 10.000 метара пружале Србија, Хрватска и Црна Гора, по том основу Агенција за контролу ваздушног саобраћаја Србије и Црне Горе (СМАТСА) добиће 11,7 милиона КМ, док ће Хрватска контрола зрачне пловидбе добити 15,6 милиона КМ.
"Наши трошкови ће бити већи за 20 одсто, али очекујемо и значајне финансијске приходе. Очекујемо већи буџет за 30 одсто, односно 12 до 13 милиона КМ", рекао је Даворин Приморац, директор БХАНСА, а преносе агенције.
У БХАНСА кажу да је све спремно да се у ноћи са сриједе на четвртак, односно са 4. на 5. децембар преузме небо, те да су сви неопходни услови испуњени.
"БиХ ће од 5. децембра преузети контролу и изнад 10.000 метара. Створени су сви потребни предуслови и претходних неколико година интензивно се радило на томе", рекли су у БХАНСА, додајући да је у претходном периоду одшколован и довољан број контролора лета, који су спремни преузети тај посао.
Када су у питању трошкови и средства која се добијају по основу накнада за прелет преко територије неке земље, та средства по правилу не иду у буџет, осим кроз порезе и доприносе који се плаћају на запослене у БХАНСА и БХДЦА. Тај новац, као у БиХ, и у осталим земљама користе искључиво агенције које пружају услуге у ваздушној пловидби, односно за своје трошкове, опрему, плате запослених и едукације. У Босни и Херцеговини су то Агенција за пружање услуга у ваздушној пловидби (БХАНСА) и Дирекција за цивилно ваздухопловство (БХДЦА).
БХАНСА и БХДЦА до сада су неколико пута "покушале" преузети контролу над небом БиХ, међутим увијек би се нешто искомпликовало, а рок за преузимање неба над висинама до 10.000 метара у прошлости се неколико пута пробијао и тек 2014. године БиХ је преузела контролу. Колико новца је БиХ изгубила јер није контролисала своје небо нико са сигурношћу не може тврдити, а процјене говоре - од неколико стотина милиона па до милијарду КМ.
Оно што је чињеница јесте да је током 2018. године у ваздушном простору БиХ забиљежено мало више од 397.000 летова, што је за 10 одсто више него током 2017. године. Према доступним подацима, у првих шест мјесеци ове године у БиХ су забиљежена 196.044 лета, што је у односу на исти период прошле године више за 13 одсто, а према прогнозама EUROCONTROL-a које се раде на седмогодишњи период, и у наредним годинама може се очекивати повећање броја летова преко БиХ за око пет одсто годишње.
Независне новине
