Доњи веш, поткошуље и пиџаме из БиХ носе грађани Италије, Словеније, Њемачке, док се на тржиште БиХ највише веша увози из Турске, Кине, Србије те Бангладеша.
 
Како су истакли саговорници "Независних новина", тренд да бх. грађани радије купују страни веш лежи у њиховој слабијој куповној моћи, те чињеници да домаће компаније свој веш углавном праве за инострано тржиште.
 
Према упоредним подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ) за 2022. и 2023. годину, видљиво је да је прошле године забиљежен раст и увоза и извоза доњег рубља.
 
У УИО БиХ су навели да је прошле године у БиХ увезено више од 600.000 килограм доњег веша, поткошуља и пиџама у износу већем од 14,2 милиона КМ.
 
"У истом периоду је из БиХ извезено 30.595 килограма ових производа у вриједности од 1.635.768 КМ", навели су у УИО БиХ за "Независне новине".
 
Како се види из података УИО БиХ, највише веша је 2023. године увезено из Турске, Кине, Србије, Бангладеша, Мијанмара и Шри Ланке.
 
"Највише доњег веша извезено је у Њемачку, Црну Гору, Словенију, САД и Италију", навели су у УИО БиХ.
 
У УИО БиХ су навели да је 2022. године увезено више од 550.000 килограма доњег веша, поткошуља и пиџама у вриједности већој од 13,5 милиона КМ.
 
"У истом периоду извезено је 13.884 килограма у износу од 742.433 КМ", казали су у УИО БиХ.
 
Да се и 2022. године највише веша увезло из Турске, Кине и Србије, потврђују у УИО БиХ, истичући да се те године из БиХ највише веша извезло у Њемачку, Црну Гору и Словенију.
 
Занимљиво је да је 2022. године БиХ извезла два килограма веша у Уганду у износу од 7,42 КМ, док је у истом периоду из Кеније увезено 100 килограма доњег веша, поткошуља и пиџама у вриједности од 18.244 КМ.
 
Како је у разговору за "Независне новине" рекла Седина Мемагић, члан управе и супервизор за маркетинг у компанији "Алма Рас", бх. грађани у складу са својом куповном моћи још бирају јефтиније производе, мада свјесни квалитета и жеље за истим.
 
На примјер, у земљама ЕУ купци су спремни издвојити  чак и до 20 евра и њима је то у реду", казала је Мемагићева, додајући да бх. грађани више пажње обраћају на куповину других текстилних производа, који су видљиви.
 
"Постоји простор за напредак када је у питању свијест потрошача колико и сам одабир рубља утиче на наше здравље, те превенцију за многа друга обољења", навела је Мемагићева, истичући да ова компанија своје производе извози у Црну Гору, Словенију и још неке од држава ЕУ, а све у складу са потражњом.
 
Да се у посљедње двије године бх. грађани ипак чешће одлучују за провјерене домаће производе,
 
потврдила је Мемагићева, која истиче да у овој компанији биљеже раст. Ипак се потрошња рационализира кроз одабир дуготрајнијих и функционалнијих производа, истакнула је Мемагићева.
 
Како је за "Независне новине" рекла Александра Михајловић Бијелић, секретар Удружења текстила, коже и обуће при Привредној комори РС, у Српској постоји мали број компанија које праве властити доњи веш.
 
"Наше компаније првенствено раде лон послове за западне европске земље. Купци за производе које домаће компаније раде, било из Српске или БиХ, су са простора Европске уније, али врло мало тих компанија извози свој властити производ", појаснила је Михајловић Бијелићева.
 
Додала је да, када је ријеч о увозу производа у БиХ, те послове раде трговински ланци.
 
"Трговци увозе са јефтинијих тржишта која могу цјеновно да се пласирају на домаће тржиште", навела је Михајловић Бијелићава.
 
(Независне)
​