Грађани Српске све чешће принуђени да раде и након пензионисања
FOTO: Nezavisne
Грађани Српске се све чешће одлучују за рад и након пензионисања, о чему свједочи податак да су 2013. године радила само 33 пензионера, а 31. децембра 2023. њих 8.053.
Штавише, од 8.053 пензионера који су радили посљедњег дана прошле године, њих чак 93,5 одсто, односно 7.530, остварило је старосне пензије, а преосталих 6,5 одсто, односно 523, у инвалидској је пензији.
"Дјелатности у којима корисници права на пензију, са статусом осигураника, најчешће раде су грађевинарство, саобраћај, прехрамбена индустрија, телекомуникације, рударство и друго, гдје се најчешће траже стручњаци са одговарајућом лиценцом. Потом, ту су област здравства, високог образовања, комерцијална пољопривредна газдинства, љекари, адвокати, заједнице етажних власника и друго у мањем броју", речено је за "Независне новине" из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) Републике Српске.
Како додају из Фонда ПИО РС, најчешће су то лица са специфичним занимањима и одговарајућим лиценцама, и они су као такви потребни послодавцима чија се дјелатност не може одвијати а да немају запосленог тог профила.
"То су електроинжењери, машински инжењери, грађевински инжењери, хемијско-технолошки инжењери, инжењери дрвопрераде, али и љекари-вјештаци при судовима, стоматолози, правници. Има и лица са средњом стручном спремом, нпр. запослених у различитим удружењима, такође и НК радника на пословима обезбјеђења или чувања објеката и слично", прецизирали су из Фонда ПИО РС.
У Унији послодаваца Републике Српске нису изненађени што је све више пензионера који раде.
"Тржиште рада је у посљедњих пет година значајно промијењено. Фирме које су имале запослене раднике, пословође и људе који знају свој посао, а још су способни да раде, искористиле су законску могућност да те људе запосле на одређено вријеме", рекао је за "Независне новине" Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске.
Али то, према ријечима лидера послодаваца Републике Српске, није дугорочно рјешење.
"Могућност запослења, односно останка на раду пензионера је у сваком случају позитивна ствар и није страна ни на другим тржиштима. Међутим, то није дугорочно рјешење проблема недостатка радне снаге", истакао је Шкребић.
Слободан Брдар, предсједник Удружења пензионера града Приједора, оцјењује да су пензионери и послије вишедеценијског радног вијека принуђени да се додатно ангажују уколико их здравље служи.
"На тај начин зараде коју марку да би могли прехранити себе и лијечити себе. Када имамо у виду да су све животне намирнице поскупјеле, а да су пензије, да не кажем јако лоше, али лоше, шта друго очекивати него да се онај ко је здрав мало ангажује и додатно заради коју марку како би себи обезбиједио егзистенцију за живот", рекао је Брдар за "Независне новине".
Највећи број пензионера који су засукали рукаве биљежи се у већим и развијенијим економским и административним средиштима, односно у Бањалуци, Бијељини, Приједору, Добоју, Требињу, те Источном Сарајеву, али их има и у мањим општинама.
"Пријаве на осигурање крећу се у распону од пуног радног времена (осам часова), пола радног времена (четири часа), на два часа, до пријаве по основу накнаде за привремене или повремене послове, накнаде по уговору о дјелу, ауторског или другог уговора, чланства у органима управљања и друго, што не спада у обавезни вид осигурања, у смислу радног односа", истичу из Фонда ПИО.
За пензионере-раднике гдје је пријава по основу радног односа за пуно или непуно радно вријеме плаћају се све обавезе држави у погледу пореза и доприноса, за уговор о дјелу плаћа се порез и допринос за ПИО, за уговор о привременим и повременим пословима плаћа се порез, допринос за ПИО и допринос за здравствено осигурање, а све у зависности од основа осигурања којих има више од 20.
Важећим Законом о пензијском и инвалидском осигурању, који је ступио на снагу од 1. јануара 2012. године, тачније од Одлуке Уставног суда Републике Српске од октобра 2013. године, која је интегрисана у измјене и допуне Закона о ПИО, створена је могућност да корисник самосталне пензије (старосне и инвалидске), може стећи статус осигураника, а да му се при томе не обуставља исплата пензије за период док је у осигурању.
Кориснику породичне пензије, уколико стекне статус осигураника, исплата пензије обуставља се за период док траје осигурање, а преосталим корисницима породичне пензије поново се одређује пензија.
(Независне)
Штавише, од 8.053 пензионера који су радили посљедњег дана прошле године, њих чак 93,5 одсто, односно 7.530, остварило је старосне пензије, а преосталих 6,5 одсто, односно 523, у инвалидској је пензији.
"Дјелатности у којима корисници права на пензију, са статусом осигураника, најчешће раде су грађевинарство, саобраћај, прехрамбена индустрија, телекомуникације, рударство и друго, гдје се најчешће траже стручњаци са одговарајућом лиценцом. Потом, ту су област здравства, високог образовања, комерцијална пољопривредна газдинства, љекари, адвокати, заједнице етажних власника и друго у мањем броју", речено је за "Независне новине" из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) Републике Српске.
Како додају из Фонда ПИО РС, најчешће су то лица са специфичним занимањима и одговарајућим лиценцама, и они су као такви потребни послодавцима чија се дјелатност не може одвијати а да немају запосленог тог профила.
"То су електроинжењери, машински инжењери, грађевински инжењери, хемијско-технолошки инжењери, инжењери дрвопрераде, али и љекари-вјештаци при судовима, стоматолози, правници. Има и лица са средњом стручном спремом, нпр. запослених у различитим удружењима, такође и НК радника на пословима обезбјеђења или чувања објеката и слично", прецизирали су из Фонда ПИО РС.
У Унији послодаваца Републике Српске нису изненађени што је све више пензионера који раде.
"Тржиште рада је у посљедњих пет година значајно промијењено. Фирме које су имале запослене раднике, пословође и људе који знају свој посао, а још су способни да раде, искористиле су законску могућност да те људе запосле на одређено вријеме", рекао је за "Независне новине" Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске.
Али то, према ријечима лидера послодаваца Републике Српске, није дугорочно рјешење.
"Могућност запослења, односно останка на раду пензионера је у сваком случају позитивна ствар и није страна ни на другим тржиштима. Међутим, то није дугорочно рјешење проблема недостатка радне снаге", истакао је Шкребић.
Слободан Брдар, предсједник Удружења пензионера града Приједора, оцјењује да су пензионери и послије вишедеценијског радног вијека принуђени да се додатно ангажују уколико их здравље служи.
"На тај начин зараде коју марку да би могли прехранити себе и лијечити себе. Када имамо у виду да су све животне намирнице поскупјеле, а да су пензије, да не кажем јако лоше, али лоше, шта друго очекивати него да се онај ко је здрав мало ангажује и додатно заради коју марку како би себи обезбиједио егзистенцију за живот", рекао је Брдар за "Независне новине".
Највећи број пензионера који су засукали рукаве биљежи се у већим и развијенијим економским и административним средиштима, односно у Бањалуци, Бијељини, Приједору, Добоју, Требињу, те Источном Сарајеву, али их има и у мањим општинама.
"Пријаве на осигурање крећу се у распону од пуног радног времена (осам часова), пола радног времена (четири часа), на два часа, до пријаве по основу накнаде за привремене или повремене послове, накнаде по уговору о дјелу, ауторског или другог уговора, чланства у органима управљања и друго, што не спада у обавезни вид осигурања, у смислу радног односа", истичу из Фонда ПИО.
За пензионере-раднике гдје је пријава по основу радног односа за пуно или непуно радно вријеме плаћају се све обавезе држави у погледу пореза и доприноса, за уговор о дјелу плаћа се порез и допринос за ПИО, за уговор о привременим и повременим пословима плаћа се порез, допринос за ПИО и допринос за здравствено осигурање, а све у зависности од основа осигурања којих има више од 20.
Важећим Законом о пензијском и инвалидском осигурању, који је ступио на снагу од 1. јануара 2012. године, тачније од Одлуке Уставног суда Републике Српске од октобра 2013. године, која је интегрисана у измјене и допуне Закона о ПИО, створена је могућност да корисник самосталне пензије (старосне и инвалидске), може стећи статус осигураника, а да му се при томе не обуставља исплата пензије за период док је у осигурању.
Кориснику породичне пензије, уколико стекне статус осигураника, исплата пензије обуставља се за период док траје осигурање, а преосталим корисницима породичне пензије поново се одређује пензија.
(Независне)
