Нивои гасова одговорних за ефекат стаклене баште достигли нове рекорде
Извор: Танјуг / РТРС
Нивои три најважнија гаса који задржавају топлоту у атмосфери поново су достигли нове рекордне вредности прошле године, потврдили су амерички научници, наглашавајући ескалирајући изазов који представља климатска криза.
Глобална концентрација угљен-диоксида, најважнијег и најзаступљенијег од гасова с ефектом стаклене баште које емитује људска активност, порасла је на просјечних 419 молекула на милион у атмосфери 2023. године, док је метан, моћан, али и краткотрајнији гас који има ефекат стаклене баште, порастао на 1.922 молекула у односу на милијарду.
Ниво азот-оксида, трећег по значају гаса који има ефекат стаклене баште, благо се попео на 336 молекула у односу на милијарду.
Повећања не одговарају у потпуности рекордним скоковима виђеним посљедњих година, према Националној управи за океане и атмосферу (НОАА), али и даље представљају велику промјену у саставу атмосфере чак и од прије само једне деценије.
Сагоревањем фосилних горива, узгојем животиња и крчењем шума, свјетски нивои CО2 су сада за више од 50 одсто већи него што су били прије ере масовне индустријализације.
Метан, који долази из извора који укључују експлоатацију нафте и гаса и узгој животиња, порастао је још драматичније посљедњих година, саопштила је НОАА и сада има атмосферске концентрације 160 одсто веће него у прединдустријско вријеме.
НОАА је саопштила да је повећање нивоа гасова који имају ефекат стаклене баште посљедица континуиране употребе фосилних горива, као и утицаја шумских пожара, који избацују дим препун угљеника у ваздух.
Азотни оксид је, у међувремену, порастао због широке употребе азотног ђубрива и интензивирања пољопривреде.
Све веће присуство гасова са ефектом стаклене баште подстиче пораст глобалне температуре, која изазива поплаве, суше, топлотне таласе и шумске пожаре.
Нивои три најважнија гаса који задржавају топлоту у атмосфери поново су достигли нове рекордне вредности прошле године, потврдили су амерички научници, наглашавајући ескалирајући изазов који представља климатска криза.
Глобална концентрација угљен-диоксида, најважнијег и најзаступљенијег од гасова с ефектом стаклене баште које емитује људска активност, порасла је на просјечних 419 молекула на милион у атмосфери 2023. године, док је метан, моћан, али и краткотрајнији гас који има ефекат стаклене баште, порастао на 1.922 молекула у односу на милијарду.
Ниво азот-оксида, трећег по значају гаса који има ефекат стаклене баште, благо се попео на 336 молекула у односу на милијарду.
Повећања не одговарају у потпуности рекордним скоковима виђеним посљедњих година, према Националној управи за океане и атмосферу (НОАА), али и даље представљају велику промјену у саставу атмосфере чак и од прије само једне деценије.
Сагоревањем фосилних горива, узгојем животиња и крчењем шума, свјетски нивои CО2 су сада за више од 50 одсто већи него што су били прије ере масовне индустријализације.
Метан, који долази из извора који укључују експлоатацију нафте и гаса и узгој животиња, порастао је још драматичније посљедњих година, саопштила је НОАА и сада има атмосферске концентрације 160 одсто веће него у прединдустријско вријеме.
НОАА је саопштила да је повећање нивоа гасова који имају ефекат стаклене баште посљедица континуиране употребе фосилних горива, као и утицаја шумских пожара, који избацују дим препун угљеника у ваздух.
Азотни оксид је, у међувремену, порастао због широке употребе азотног ђубрива и интензивирања пољопривреде.
Све веће присуство гасова са ефектом стаклене баште подстиче пораст глобалне температуре, која изазива поплаве, суше, топлотне таласе и шумске пожаре.
