- Грађани Србије, Албаније и Сјеверне Македоније, држава чланица иницијативе “Отворени Балкана”, од данас без посебних дозвола и процедура могу добити посао у било којој од наведених земаља.
​
Такве олакшице насушна су потреба и послодаваца у БиХ који дуже вријеме муку муче са хроничним недостатком радне снаге, вапећи истовремено за бржим протоком робе и нижим трошковима транспорта које би им омогућило приступање овој регионалној заједници, али одлучно “не” чланству политичара из ФБиХ домаћу економију удаљава од напретка.

Захваљујући јединственом тржишту рада иницијативе “Отворени Балкан”, грађани три земље моћи ће, осим запослења, и да живе у било којој од чланица.

Предсједник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да због увођења јединственог тржишта рада 1. март за регион представља револуцију.

- Предности слободног кретања радника у региону, без било каквих административних баријера, су вишеструке, почев од могућности обављања сезонских послова, преко смањења дефицитарних занимања и јачања поверења инвеститора до раста кључних сектора привреде - навео је Чадеж.

Очекивања су да ће слободан приступ тржишту рада од око 11 милиона становника спријечити даљи одлив мозгова и младих из региона нудећи могућности за запошљавање, али и одговорити на све веће захтјеве за квалитетним кадровима, како локалних, тако и међународних компанија које послују у региону.

“Отворени Балкан”, односно првобитно назван “мали Шенген”, иницијатива је за регионалну сарадњу западног Балкана, а да би заживјела у потпуности, потребно је да се прикључе БиХ и Црна Гора.

БиХ је већ прокоцкала низ шанси за приближавање “Отвореном Балкану” јер бошњачки политичари, упркос инсистирању привредника оба ентитета и политичара из Српске, годинама не пристају на ту иницијативу. Због таквих ставова комшија с друге стране међуентитетске линије економија у БиХ, према ријечима предсједника Подручне привредне коморе Бањалука Горана Рачића, трпи огромну штету.

- Због неразумијевања економских прилика и несхватања будућности ових простора, негативан став политике све нас, нажалост, удаљава од напретка и развоја. Морамо наставити вршити притисак на политику, посебно на оне који одбијају регионалне интеграције, да им аргументовано докажемо који су све бенефити приступања “Отвореном Балкану” - рекао је Рачић за “Глас”.

Нагласио је да су привредници у БиХ, управо због тих бенефита који им клизе из руку, у подређеном положају у односу на колеге из регије.

- БиХ има озбиљних проблема са радном снагом, као и возачима који више не желе да чекају на границама. Одлазе у Европу, гдје имају цивилизоване услове рада, а не да цијели викенд буду у камиону, на граници. У БиХ тренутно имамо скупље одређене прехрамбене производе јер нам камиони из Београда путују два, три дана и све се то на крају укалкулише у крајњу цијену коју плаћа потрошач. Превоз робе може имати удио у цијени пет, десет одсто, али може и два процента ако се обави на вријеме. Бржи проток робе и мање процедуре на граници наша су огромна потреба - навео је Рачић.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац каже за “Глас” да се институције Републике Српске од почетка залажу за “Отворени Балкан” цијенећи да је значајно умањити трошкове реалног сектора и извозника који послују у Србији, Албанији и Сјеверној Македонији.

- Нажалост, не постоји политичка спремност ФБиХ да се таква одлука донесе нити на Савјету министара нити у Предсједништву БиХ. Као ресорни министар више пута сам имао разговоре са колегама из регије, окупљао представнике комора у БиХ и на свим тим састанцима је закључено да би било добро бити члан регионалне иницијативе, јер доноси појефтињење спољнотрговинског промета, што потврђују биланси. Пословна заједница Српске и ФБиХ талац је предрасуда политичких структура другог ентитета - оцијенио је Кошарац.

Истакао је да бошњачки политичари идеју о приступању заједници оспоравају без аргумената, уз изговор да је то напуштање пута који води ка Европској унији.

- То није ни напуштање Берлинског процеса, нити ЦЕФТА, то је надоградња договора неколико земља, али очигледно је да су политичари из ФБиХ доминантно оптерећени оним што им кажу европски представници. Увиђам да ту постоји и нека врста менталне предрасуде јер је покретач иницијативе предсједник Србије Александар Вучић и што смо ми из Републике Српске то прихватили - казао је Кошарац.

Министар за европске интеграције и међународну сарадњу РС Златан Клокић сматра да би приступањем “Отвореном Балкану” Република Српска и БиХ имале велику корист, прије свега јер би чланство омогућило лакши проток људи, робе и капитала.

- То би допринијело развоју економије, повећало конкурентност на другим тржиштима, а увјерен сам да би се повећале и инвестиције - наводи Клокић. Он је подсјетио да је Влада РС још 2022. године позвала Савјет министара БиХ да отпочне процедуру приступања земље “Отвореном Балкану”, али да до дан-данас, нажалост, нема слуха за ту одлуку.
- Политички актери из ФБиХ, као и у већини случајева, и овдје се воде интересима појединих страних амбасада, а не интересима својих грађана и привреде. Ако су Србија и Албанија могле превазићи дугогодишња неслагања, не видим зашто и ми унутар БиХ не бисмо могли превазићи супротне ставове - рекао је Клокић за “Глас” наглашавајући да ће Влада РС и представници Српске у заједничким институцијама БиХ наставити да заговарају придруживање регионалној заједници.

Могућности
Чланство у “Отвореном Балкану” предвиђа, између осталог, и елиминисање граничних контрола и осталих баријера за лакше кретање у региону, што омогућава и грађанима да путују само уз личну карту. Декларација предвиђа и признавање диплома у региону, као и бољу сарадњу у борби против организованог криминала и помоћ у случају природних непогода.

(Глас Српске)