Пројекат ПРЕСТО – реализован камп за младе на Влашићу
УГ „Психолуминис“ је почетком маја 2023. године отпочео реализацију пројекта „Превенција секундарне трауматизације кроз оснаживање – ПРЕСТО“ који представља својеврсни наставак пројекта „Секундарна трауматизација: Посљедице прошлости или изазови буудућности“ и пројекта који се односио на оспособљавање стручњака у раду са секундарно трауматизованим младим особама. Тим поводом смо разговарали са Мајом Зорић, координаторком пројекта.
Мајо, да ли бисте нам могли нешто више рећи о самом пројекту?
Као што сте већ у уводном дијелу рекли, циљ пројекта је рад са секундарно трауматизованим младим особама. То значи да су у пројектне активности укључени млади који су рођени након ратних дешавања у БИХ а који у својој породичној историји имају ратна трауматска искуства претходних генерација. Идеја водиља нам је била подизање свијести и повећање разумијевања шире заједнице о негативном утицају неријешених трауматских искустава оних који су на било који начин погођени ратним дешавањима на будуће генерације.
Први пројекат који сте споменули реализовали сте на територији Приједора. Да ли сте сад проширили круг дјеловања?
Обзиром да се први пројекат показао као успјешан, наши донатори, којима се овим путем захваљујем, су подржали идеју да своје дјеловање проширимо на више заједница. У складу с тим, одабрано је њих девет са територије цијеле БИХ (Рибник, Мркоњић Град, Гламоч, Босанско Грахово, Босански Петровац, Ливно, Сански Мост, Дрвар и Кључ). Кроз јавни позив одабрали смо стручњаке мапираних заједница који су потом прошли обуку у раду са секундарно трауматизованим младим особама према постојећој методологији „Рад са секундарно трауматизованим младим особама“.
Реците нам какав је био одзив?
На нашу велику радост, одзив је био огроман, како стручњака тако и младих који су жељели да учествују у пројекту. На јавни позив се пријавило око 100 младих од којих је према датим критеријумима изабрано њих 45.
Реците нам Мајо, које активности сте до сад реализовали?
Као што сам већ навела, у претходном периоду смо оспособили стручњаке за рад са младима, извршили селекцију младих и кроз 2 кампа смо завршили први модул. Наш први камп реализован је на Купресу у периоду од 1. до 5. фебруара а учествовали су млади из Ливна, Гламоча, Дрвара, Босанског Петровца и Босанског Грахова. Овај пут смо за други камп изабрали Влашић а њега смо реализовали у периоду од 22. до 26. фебруара. На овом кампу учесници из Мркоњић Града, Рибника, Санског Моста и Кључа имали су прилику да се упознају и повежу.
Које активности су биле интересантне да их поменете?
Оно што је најважније да поменем, а без чега сигурно нема промјене јесте стварање групне кохезије и психоедукација. У суштини, намјена кампа и јесте да се учесници кроз вишедневни рад и дружење боље упознају, повежу и створе повјерење како би несметано могли да дијеле садржаје из свог личног живота.
Учесници су имали прилику првенствено кроз лични рад да науче нешто више о емоцијама и како адекватно управљати њима, затим да се баве траумом и трансгенерацијским преносом исте те да се на један структурисан и контролисан начин баве губицима.
Какви су Ваши утисци? По Вашем мишљењу да ли сте успјели у тој намјери?
Што се тиче пројектних активности, све углавном иде планираним током, а што се тиче утисака везаних за учеснике и промјена које постижемо можда би било најбоље да са Вама овдје подијелим неке од феедбацкова које смо добили након посљедњег кампа.
„Моје искуство са Психолуминисом је било најбоље искуство мога живота. Није нам пуно требало да се зближимо и да се отворимо једни према другима, да заједно пребродимо наше трауме и негативна искуства.“ Ајла Брковић, Кључ
„Цијели тим је био попут свјетионика мотивације. Њихова преданост је додала димензију нашим циљевима стварајући емотивну везу која нас је инспирисала да заједно тежимо позитивним промјенама. Захваљујем им на дубокој инспирацији и алатима за суочавање са траумама и емоцијама.“ Драган Јерковић, Рибник
Шта нам очекује у будућем периоду?
Послије реализованих кампова слиједи такозвани Сторyтеллинг односно даљи рад на интеграцији трауматских искустава а потом и индивидуална психотерапија младих.
Овај текст настао је у оквиру пројекта „Превенција секундарне трауме кроз оснаживање – ПРЕСТО“ који се имплементира у оквиру пројекта „Унапређење друштвене кохезије кроз сарадњу у области пружања локалних услуга у Босни и Хецеговини“ којег финансира Фонд за изградњу мира Генералног секретара Уједињених нација (ПБФ), а проводе Међународна организација за миграције (ИОМ) и Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у име Уједињених нација у Босни и Херцеговини.
Мајо, да ли бисте нам могли нешто више рећи о самом пројекту?
Као што сте већ у уводном дијелу рекли, циљ пројекта је рад са секундарно трауматизованим младим особама. То значи да су у пројектне активности укључени млади који су рођени након ратних дешавања у БИХ а који у својој породичној историји имају ратна трауматска искуства претходних генерација. Идеја водиља нам је била подизање свијести и повећање разумијевања шире заједнице о негативном утицају неријешених трауматских искустава оних који су на било који начин погођени ратним дешавањима на будуће генерације.
Први пројекат који сте споменули реализовали сте на територији Приједора. Да ли сте сад проширили круг дјеловања?
Обзиром да се први пројекат показао као успјешан, наши донатори, којима се овим путем захваљујем, су подржали идеју да своје дјеловање проширимо на више заједница. У складу с тим, одабрано је њих девет са територије цијеле БИХ (Рибник, Мркоњић Град, Гламоч, Босанско Грахово, Босански Петровац, Ливно, Сански Мост, Дрвар и Кључ). Кроз јавни позив одабрали смо стручњаке мапираних заједница који су потом прошли обуку у раду са секундарно трауматизованим младим особама према постојећој методологији „Рад са секундарно трауматизованим младим особама“.
Реците нам какав је био одзив?
На нашу велику радост, одзив је био огроман, како стручњака тако и младих који су жељели да учествују у пројекту. На јавни позив се пријавило око 100 младих од којих је према датим критеријумима изабрано њих 45.
Реците нам Мајо, које активности сте до сад реализовали?
Као што сам већ навела, у претходном периоду смо оспособили стручњаке за рад са младима, извршили селекцију младих и кроз 2 кампа смо завршили први модул. Наш први камп реализован је на Купресу у периоду од 1. до 5. фебруара а учествовали су млади из Ливна, Гламоча, Дрвара, Босанског Петровца и Босанског Грахова. Овај пут смо за други камп изабрали Влашић а њега смо реализовали у периоду од 22. до 26. фебруара. На овом кампу учесници из Мркоњић Града, Рибника, Санског Моста и Кључа имали су прилику да се упознају и повежу.
Које активности су биле интересантне да их поменете?
Оно што је најважније да поменем, а без чега сигурно нема промјене јесте стварање групне кохезије и психоедукација. У суштини, намјена кампа и јесте да се учесници кроз вишедневни рад и дружење боље упознају, повежу и створе повјерење како би несметано могли да дијеле садржаје из свог личног живота.
Учесници су имали прилику првенствено кроз лични рад да науче нешто више о емоцијама и како адекватно управљати њима, затим да се баве траумом и трансгенерацијским преносом исте те да се на један структурисан и контролисан начин баве губицима.
Какви су Ваши утисци? По Вашем мишљењу да ли сте успјели у тој намјери?
Што се тиче пројектних активности, све углавном иде планираним током, а што се тиче утисака везаних за учеснике и промјена које постижемо можда би било најбоље да са Вама овдје подијелим неке од феедбацкова које смо добили након посљедњег кампа.
„Моје искуство са Психолуминисом је било најбоље искуство мога живота. Није нам пуно требало да се зближимо и да се отворимо једни према другима, да заједно пребродимо наше трауме и негативна искуства.“ Ајла Брковић, Кључ
„Цијели тим је био попут свјетионика мотивације. Њихова преданост је додала димензију нашим циљевима стварајући емотивну везу која нас је инспирисала да заједно тежимо позитивним промјенама. Захваљујем им на дубокој инспирацији и алатима за суочавање са траумама и емоцијама.“ Драган Јерковић, Рибник
Шта нам очекује у будућем периоду?
Послије реализованих кампова слиједи такозвани Сторyтеллинг односно даљи рад на интеграцији трауматских искустава а потом и индивидуална психотерапија младих.
Овај текст настао је у оквиру пројекта „Превенција секундарне трауме кроз оснаживање – ПРЕСТО“ који се имплементира у оквиру пројекта „Унапређење друштвене кохезије кроз сарадњу у области пружања локалних услуга у Босни и Хецеговини“ којег финансира Фонд за изградњу мира Генералног секретара Уједињених нација (ПБФ), а проводе Међународна организација за миграције (ИОМ) и Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у име Уједињених нација у Босни и Херцеговини.
