Лањски род још у хладњачи, чему да се надају малинари
FOTO: Pixabay
Малинари широм Српске почетком марта требало би да уђу у малињаке, међутим још није сигурно колико ће њих то и учинити, јер средстава за рад немају, а откупна цијена није довољна да покрије све трошкове.
Иван Стојановић, предсједник Управног одбора Удружења малинара Братунца, Сребренице и Милића "Виламет", истиче за "Независне новине" да је претходна година била једна од најтежих за произвођаче у подручју Братунца, Милића и Сребренице, а сезона која предстоји биће потпуно неизвјесна.
"Највјероватније ћемо покушати још ове године, али изгледа да је ово почетак краја бављења малинарством, ако остане оваква цијена", казао је Стојановић, који се овим послом почео бавити прије скоро 30 година, односно, како истиче, међу првима, на подручју Братунца, Сребренице и Милића.
Према његовим ријечима, откупна цијена је никаква, а уз то новац још није исплаћена свима, што ствара потешкоће.
"Нама ће бити проблематично да људи уђу у малињаке, јер нису наплатили и немају средстава", истиче он додајући да је зарада од прошлогодишње малине већином отишла на лањске трошкове, а чак их није могла у потпуности ни покрити.
Како наводи, још раније су утврдили да би све испод пет и по марака по килограму било мало, јер није рентабилно.
Истиче да постоји доста малињака који се уништавају, али и оних који се више не обрађују.
"Такви су најопаснији, јер шире болест на сусједне малињаке, а болест преносе и вјетар и пчеле. Биће сигурно мањка малине на тржишту зато што и оно што се обрађује, назор се обрађује", каже Стојановић за "Независне новине".
Наводи да би боља цијена требало да буде и у интересу локалне самоуправе, али и Министарства.
Према његовим ријечима, хладњачари у Републици Српској су се у великој мјери ослонили на колеге у Србији, а проблем је у томе што је Србија забранила увоз малина док не прода своје у земљама иностранства.
"Хладњачари треба да траже своје тржиште, а не да чекају да зависе од Србије, па да Србија буде посредник. Треба тражити нова тржишта, јапанско тржиште, америчко тржиште, канадско, а не само Европску унију, која већином купује малину из Украјине и Пољске, без обзира на то што је лошијег квалитета, али је јефтинија", објашњава Стојановић.
Контактирали смо са још неколико произвођача малина, међутим, како кажу, ситуација је лоша, на шта већ дуже вријеме упозоравају, а управо због тога изјаве нису хтјели ни давати.
У разговору кажу да нису сигурни шта ће донијети ова сезона која је на прагу.
Петко Ранкић, власник хладњаче за складиштење воћа "Агро-др" из Братунца, рекао је за "Независне новине" да је његова хладњача пуна прошлогодишњег рода.
"Нисам продао ништа. Можда једно возило или два да сам продао. Нисмо продали те количине које смо откупили прошле године", каже Ранкић.
Како наводи, нада се да ће ова година бити боља и успјешнија у односну на претходну.
"Наравно да ћемо вршити откуп и ове године. Надамо се да ће ова година бити боља и успјешнија од прошле, међутим нико нема неку сигурност. То је роба берзе, сваке године се цијена мијења и нисмо никада сигурни која ће бити цијена", каже он те додаје да на цијену утичу малине из Украјине, Пољске и Чилеа.
(Независне)
Иван Стојановић, предсједник Управног одбора Удружења малинара Братунца, Сребренице и Милића "Виламет", истиче за "Независне новине" да је претходна година била једна од најтежих за произвођаче у подручју Братунца, Милића и Сребренице, а сезона која предстоји биће потпуно неизвјесна.
"Највјероватније ћемо покушати још ове године, али изгледа да је ово почетак краја бављења малинарством, ако остане оваква цијена", казао је Стојановић, који се овим послом почео бавити прије скоро 30 година, односно, како истиче, међу првима, на подручју Братунца, Сребренице и Милића.
Према његовим ријечима, откупна цијена је никаква, а уз то новац још није исплаћена свима, што ствара потешкоће.
"Нама ће бити проблематично да људи уђу у малињаке, јер нису наплатили и немају средстава", истиче он додајући да је зарада од прошлогодишње малине већином отишла на лањске трошкове, а чак их није могла у потпуности ни покрити.
Како наводи, још раније су утврдили да би све испод пет и по марака по килограму било мало, јер није рентабилно.
Истиче да постоји доста малињака који се уништавају, али и оних који се више не обрађују.
"Такви су најопаснији, јер шире болест на сусједне малињаке, а болест преносе и вјетар и пчеле. Биће сигурно мањка малине на тржишту зато што и оно што се обрађује, назор се обрађује", каже Стојановић за "Независне новине".
Наводи да би боља цијена требало да буде и у интересу локалне самоуправе, али и Министарства.
Према његовим ријечима, хладњачари у Републици Српској су се у великој мјери ослонили на колеге у Србији, а проблем је у томе што је Србија забранила увоз малина док не прода своје у земљама иностранства.
"Хладњачари треба да траже своје тржиште, а не да чекају да зависе од Србије, па да Србија буде посредник. Треба тражити нова тржишта, јапанско тржиште, америчко тржиште, канадско, а не само Европску унију, која већином купује малину из Украјине и Пољске, без обзира на то што је лошијег квалитета, али је јефтинија", објашњава Стојановић.
Контактирали смо са још неколико произвођача малина, међутим, како кажу, ситуација је лоша, на шта већ дуже вријеме упозоравају, а управо због тога изјаве нису хтјели ни давати.
У разговору кажу да нису сигурни шта ће донијети ова сезона која је на прагу.
Петко Ранкић, власник хладњаче за складиштење воћа "Агро-др" из Братунца, рекао је за "Независне новине" да је његова хладњача пуна прошлогодишњег рода.
"Нисам продао ништа. Можда једно возило или два да сам продао. Нисмо продали те количине које смо откупили прошле године", каже Ранкић.
Како наводи, нада се да ће ова година бити боља и успјешнија у односну на претходну.
"Наравно да ћемо вршити откуп и ове године. Надамо се да ће ова година бити боља и успјешнија од прошле, међутим нико нема неку сигурност. То је роба берзе, сваке године се цијена мијења и нисмо никада сигурни која ће бити цијена", каже он те додаје да на цијену утичу малине из Украјине, Пољске и Чилеа.
(Независне)
