Прије него што су се запутили у своје воћњаке и пчелињаке, најстарије Добојлије навратили су у просторије овдашњег Удружења пензионера по нова знања која су им пренијели агрономи.

"Клима се мијења, воћке раније крећу, треба им објаснити како да зауставе воћке да што касније цвјетају да би избјегли мразеве, како у контексту заштите пчела да обављају третирања, да што мање имају несугласица са пчеларима. Значи, уопште о свим тим активностима које прате воћњак у овој фази прољетног развоја. Воћка има, ја увијек кажем воћарима, термометар. Значи, када се земљиште угрије на 8 степени Целзијусових она креће. Да ли ће то бити у децембру, јануару, фебруару то само зависи од те температуре земљишта. Проблем ове године што је јако топло, али немамо падавина, земља је сува и брже се грије и воће брже креће. Значи, сокови су већ кренули рецимо код неких воћака, сада се то може зауставити или наводњавањем или третирањем са бакарним препаратима, мало одложити то кретање воћака", појаснио је Александар Поповић, инжињер воћарства.
 
"То су теме за почетнике, за нас да кажем аматере који се аматерски и почетнички бавимо воћарством, исто тако и за оне који се баве пчеларством. Тако да те теме углавном они одређују и они прилагођавају нама, пензионерима. Нормално, питамо оно што нас интересује, они нам то све подробно објасне. Воћарство и пчеларство су гране пољопривреде прилагодљиве нама пензионерима, људима треће животне доби.  То је спој корисног и здравог", изјавио је Рајко Глигорић, предсједник добојског Удружења пензионера. 

Резидбу у свом воћњаку са осамдесетак стабала дан прије доласка на курс је обавио Стојан Прешић из Костајнице, који због високих фебруарских температура није оптимистичан када су у питању приноси.

"Можда сам требао то урадити нешто и јесенас да сам могао претпоставити да ће бити овако топло, онда би мање бујала, расла. Моја је процјена да ни ове године нећемо имати воће, једноставно ово лијепо вријеме ће измамити цват већ концем фебруара, првој половини марта, а онда ће у другој половини доћи мраз и можеш се сликати са тим воћем. Нема ништа од тога", сматра Прешић који узгаја шљиве, крушке, јабуке. 

Појава нових болести тјера пчеларе да буду стално у својим пчелињацима у којима се, кажу буквално боре за опстанак пчела.

"Моје су тренутно сада у добром стању, ја сам то пратио редовно. Имао сам три угинућа и то је угинула матица, остале су све добре. Код пчеларства се увијек мораш учити, од данас до сутра, сваки дан. Пчелар ако није сваки дан присутан у пчелињаку, не може уопште сачувати да то опстане. А када је у питању вађење меда онда мораш увијек некога организовати да ти помогне, а то је велики посао", казао је Симо Билић из Руданке, пензионер који својих 70 кошница држи у Зарјечи. 

Када пчелар има јаке и здраве пчелиње заједнице са довољно хране и добро распоређене хране, поручио је мастер анималних наука Борислав Пено, представник Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, онда су минимални губици.

"Примијетио сам да нажалост дешавају се губици и даље што се тиче броја пчелињих заједница и кроз разговор покушавамо да откријемо који су то начини да се пчелари едукују што је врло битно, и самим тим да се спријечи, односно едукацијом и примјеном у властитим пчелињацима да се спријечи опадање броја пчелињих заједница", рекао је Пено.
 
(Независне)