Колико грађана Српске живи од социјале?
FOTO: Ilustracija
Влада Републике Српске је крајем прошле седмице, путем интервентних набавки, додијелила једнократно 530 тона брашна за социјално угрожене грађане, од чега је 500 тона директно подијељено грађанима, а 30 тона јавним кухињама.
Поред тога, подијељено је још 1.500 пакета помоћи социјално угроженим породицама.
Али, свако ко иоле прати ситуацију на терену јасно може да каже да то не може бити довољно, посебно када се зна да су поскупљења основних животних намирница из дана у дан све већа, а да је још већи број грађана који без пружене руке других не могу себи да приуште ни парче хљеба.
Томе у прилог говори податак да сталну новчану помоћ на мјесечном нивоу у Републици Српској прима око 6.000 грађана, а ово право, према Закону о социјалној заштити, остварују особе које немају никаквих других примања.
Такође, желимо напоменути да се, поред овог права, грађанин у Српској сматра социјално угроженим и има право на социјалну заштиту и у виду додатка за помоћ и његу другог лица, личне инвалиднине, подршке у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју, помоћ у виду смјештаја у установу и збрињавања у хранитељску породицу, помоћ и његу у кући, дневно збрињавање, једнократну новчану помоћ и савјетовање.
Када бисмо поменули све грађане у Српској који користе бар једну од ових врста помоћи, бројке би сигурно премашиле неколико десетина хиљада, али овог пута бавићемо се искључиво двјема категоријама: сталном новчаном помоћи и једнократном помоћи.
Како смо и написали у једном од претходних редова, сталну новчану помоћ у Српској прима око 6.000 грађана, а податке о томе "Независне новине" добиле су из 59 од 64 локалне заједнице у Српској, са којима смо овим поводом контактирали.
Прије него што се упустимо у бројке, у кратким цртама ћемо подсјетити да право на сталну новчану помоћ може стећи корисник или породица који су неспособни за рад, који немају властитих прихода или чији су укупни приходи за издржавање испод нивоа новчане помоћи утврђене законом, који немају вишак стамбеног простора, другу имовину и који немају обвезнике издржавања.
У највећем граду Српске, Бањалуци, таквих корисника је око 800, потврдила нам је Ирена Јолџић, директорица Центра за социјални рад. Од осталих локалних заједница у Српској, а које су дефинисане као градови: Источно Сарајево (шест општина) око 700, Бијељина 319 породица, Приједор 357, Зворник 154, Лакташи 147, Прњавор 102, Градишка 90, Добој 69 корисника, Требиње 25, а слично је и у Дервенти.
Према подацима које смо добили, ситуација, нажалост, није добра у већем дијелу Српске.
На примјер, само у Братунцу 572 грађана су корисници неког облика социјалне помоћи, у Берковићима је тај број око 100, од чега је без икаквих примања њих 44, а како нам је рекао начелник Ненад Абрамовић, то су особе старије од 65 година.
Управо су старије особе најчешћи корисници сталне новчане помоћи у Српској.
У Билећи је 25 корисника који немају никаква примања и који не би преживјели без сталне помоћи, у Чајничу их је 16, Челинцу 36, Кнежеву 52, Лопарама 22, Котор Варошу 59, Љубињу 12, Козарској Дубици 52, Мркоњић Граду 42, Модричи 84, Милићима око 40, Петрову 16, Станарима 27, Рудом 98, Српцу 110, а у Теслићу чак више стотина.
Огњен Милинковић, начелник општине Гацко, рекао је за "Независне" да је у 2023. години шест породица из ове локалне заједнице урадило потпуну анамнезу своје социјалне карте, а у сусједним општинама, односно Невесињу и Фочи, број ових корисника је био 49, односно 63. Податке су нам доставили и из Новог Града, одакле је речено да сталну новчану помоћ прима 37 породица, као и Пелагићева 44, Рибника 41, Брода 79, Костајнице 10, Сребренице 50, Шамца 25, Угљевика 50, Вишеграда 60, а далеко највећи број корисника, од условно речено мањих општина, има Соколац, 300.
Најмање корисника ове помоћи је у Петровцу, троје, а мање од десет имају и Источни Мостар, Вукосавље, Хан Пијесак, Језеро, Калиновик, Крупа на Уни и Ново Горажде.
Када је у питању право на једнократну новачну помоћ као облик социјале, у 2023. години захтјеве је поднијело више од 10.000 корисника (појединци или породице) широм Републике Српске, а већини је та помоћ и одобрена од стране локалних заједница.
Подсјећамо, право на једнократну новчану помоћ, као облик социјалне заштите, обезбјеђује се појединцу, члановима породице или породици, а који се тренутно нађу у стању социјалне потребе.
Све наведено у претходним редовима локалне заједнице ће доставити Заводу за статистику РС, који ће их објавити збирно са свим осталим правима која се тичу корисника социјалне заштите. Исто тако, све ово требало би да се нађе у социјалној карти, коју Република Српска нема, а која је, ако је вјеровати надлежнима, у изради.
Али, докле се стигло са овим послом, не зна ни Денис Шулић, министар трговине и туризма РС, који је недавно медијима само казао да је у Влади разговарано о том питању.
Управо је Шулић, крајем прошле године, током кампање "Друштвено одговорни", казао да ће социјална карта помоћи Српској да зна ко су најугроженији грађани, како би им се помогло.
Али, у овом тренутку једино што Српска има су нова поскупљења, а "социјалног" документа нема, јер је нестао од канцеларије до канцеларије или, боље речено, у владином "бермудском троуглу": Министарство здравља и социјалне заштите - Министарство на научнотехнолошки развој и високо образовање - Агенција за информационо-комуникационе технологије (ИКТ).
(Независне)
Поред тога, подијељено је још 1.500 пакета помоћи социјално угроженим породицама.
Али, свако ко иоле прати ситуацију на терену јасно може да каже да то не може бити довољно, посебно када се зна да су поскупљења основних животних намирница из дана у дан све већа, а да је још већи број грађана који без пружене руке других не могу себи да приуште ни парче хљеба.
Томе у прилог говори податак да сталну новчану помоћ на мјесечном нивоу у Републици Српској прима око 6.000 грађана, а ово право, према Закону о социјалној заштити, остварују особе које немају никаквих других примања.
Такође, желимо напоменути да се, поред овог права, грађанин у Српској сматра социјално угроженим и има право на социјалну заштиту и у виду додатка за помоћ и његу другог лица, личне инвалиднине, подршке у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју, помоћ у виду смјештаја у установу и збрињавања у хранитељску породицу, помоћ и његу у кући, дневно збрињавање, једнократну новчану помоћ и савјетовање.
Када бисмо поменули све грађане у Српској који користе бар једну од ових врста помоћи, бројке би сигурно премашиле неколико десетина хиљада, али овог пута бавићемо се искључиво двјема категоријама: сталном новчаном помоћи и једнократном помоћи.
Како смо и написали у једном од претходних редова, сталну новчану помоћ у Српској прима око 6.000 грађана, а податке о томе "Независне новине" добиле су из 59 од 64 локалне заједнице у Српској, са којима смо овим поводом контактирали.
Прије него што се упустимо у бројке, у кратким цртама ћемо подсјетити да право на сталну новчану помоћ може стећи корисник или породица који су неспособни за рад, који немају властитих прихода или чији су укупни приходи за издржавање испод нивоа новчане помоћи утврђене законом, који немају вишак стамбеног простора, другу имовину и који немају обвезнике издржавања.
У највећем граду Српске, Бањалуци, таквих корисника је око 800, потврдила нам је Ирена Јолџић, директорица Центра за социјални рад. Од осталих локалних заједница у Српској, а које су дефинисане као градови: Источно Сарајево (шест општина) око 700, Бијељина 319 породица, Приједор 357, Зворник 154, Лакташи 147, Прњавор 102, Градишка 90, Добој 69 корисника, Требиње 25, а слично је и у Дервенти.
Према подацима које смо добили, ситуација, нажалост, није добра у већем дијелу Српске.
На примјер, само у Братунцу 572 грађана су корисници неког облика социјалне помоћи, у Берковићима је тај број око 100, од чега је без икаквих примања њих 44, а како нам је рекао начелник Ненад Абрамовић, то су особе старије од 65 година.
Управо су старије особе најчешћи корисници сталне новчане помоћи у Српској.
У Билећи је 25 корисника који немају никаква примања и који не би преживјели без сталне помоћи, у Чајничу их је 16, Челинцу 36, Кнежеву 52, Лопарама 22, Котор Варошу 59, Љубињу 12, Козарској Дубици 52, Мркоњић Граду 42, Модричи 84, Милићима око 40, Петрову 16, Станарима 27, Рудом 98, Српцу 110, а у Теслићу чак више стотина.
Огњен Милинковић, начелник општине Гацко, рекао је за "Независне" да је у 2023. години шест породица из ове локалне заједнице урадило потпуну анамнезу своје социјалне карте, а у сусједним општинама, односно Невесињу и Фочи, број ових корисника је био 49, односно 63. Податке су нам доставили и из Новог Града, одакле је речено да сталну новчану помоћ прима 37 породица, као и Пелагићева 44, Рибника 41, Брода 79, Костајнице 10, Сребренице 50, Шамца 25, Угљевика 50, Вишеграда 60, а далеко највећи број корисника, од условно речено мањих општина, има Соколац, 300.
Најмање корисника ове помоћи је у Петровцу, троје, а мање од десет имају и Источни Мостар, Вукосавље, Хан Пијесак, Језеро, Калиновик, Крупа на Уни и Ново Горажде.
Када је у питању право на једнократну новачну помоћ као облик социјале, у 2023. години захтјеве је поднијело више од 10.000 корисника (појединци или породице) широм Републике Српске, а већини је та помоћ и одобрена од стране локалних заједница.
Подсјећамо, право на једнократну новчану помоћ, као облик социјалне заштите, обезбјеђује се појединцу, члановима породице или породици, а који се тренутно нађу у стању социјалне потребе.
Све наведено у претходним редовима локалне заједнице ће доставити Заводу за статистику РС, који ће их објавити збирно са свим осталим правима која се тичу корисника социјалне заштите. Исто тако, све ово требало би да се нађе у социјалној карти, коју Република Српска нема, а која је, ако је вјеровати надлежнима, у изради.
Али, докле се стигло са овим послом, не зна ни Денис Шулић, министар трговине и туризма РС, који је недавно медијима само казао да је у Влади разговарано о том питању.
Управо је Шулић, крајем прошле године, током кампање "Друштвено одговорни", казао да ће социјална карта помоћи Српској да зна ко су најугроженији грађани, како би им се помогло.
Али, у овом тренутку једино што Српска има су нова поскупљења, а "социјалног" документа нема, јер је нестао од канцеларије до канцеларије или, боље речено, у владином "бермудском троуглу": Министарство здравља и социјалне заштите - Министарство на научнотехнолошки развој и високо образовање - Агенција за информационо-комуникационе технологије (ИКТ).
(Независне)
