Велико интересовање за додјелу средстава за утопљавање домаћинстава
Извор: БХРТ
Фонд за заштиту животне средине Републике Српске, расписао је Јавни конкурс за додјелу средстава из буџетске подршке Европске уније Босни и Херцеговини, за провођење мјера енергетске ефикасности у индивидуалним стамбеним објектима и зградама, те микро, малим и средњим предузећима. Вриједност конкурса, за субвенционисање трошкова подизања енегетске ефикасности је 12 милиона КМ. По шест милиона марака је планирано за физичка и правна лица.
Подизање енергетске ефикасности подразумијева изградњу изолације и фасаде на објектима, замјену столарије, замјену или реконструкцију система гријања са необновљивог на обновљиви извор енергије или са неефикасних на ефикасне системе гријања, изградњу соларних панела за производњу електричне енергије за властите потребе. Домаћинства добијају максимално пет хиљада, а предузетници 50 хиљада КМ. Поступак аплицирања за ова средства је максимално поједностављен.
СРЂАН ТОДОРОВИЋ, Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС
„Постоје обрасци који се попуњавају на сајту Фонда. Врло једноставни за попунити. Потребан је предрачун радова као оријентир зашто се тражи толико средстава. За мала, средња и микропредузећа је нешто компликованији процес, у смислу да она морају имати најмање идејни пројекат“.
Математика је врло јасна када је ријеч о утопљавању домова и увођењу нових система гријања, попут топлотних пумпи. Чак и код старијих објеката трошкови гријања су дупло мањи.
проф.др. ПЕРО ПЕТРОВИЋ, стручњак за енергетику
„Уштеде могу да иду чак и на таквим кућама сигурно 50,60 посто без проблема. Али поента је у томе што није то само уштеда у новцу већ ви повећавате степен комфора у тим кућама“.
Више од 60 посто примарне енергије која се троши у Босни и Херцеговини завршава у системима гријања кућа, које су и највећи загађивачи ваздуха. Подизање енергетске ефикасности је зато добитна комбинација, јер се осим уштеде у новцу смањује и загађење.
ПЕТАР ГВЕРО, Машински факултет Универзитета у Бањој Луци
„У зависности од врсте објекта, односно његове старости и степена изграђености, квалитета и тако може да јако смањи трошкове своје за енергију. При томе индиректно, односно директно утиче и на смањење емисија чврстих честица, ако су индивидуалне куће у питању, јер је нама загађење чврстим честицама један од највећих проблема у зимском периоду“.
Еколози поздрављају сваку мјеру која доприноси бољој енергетској ефикасности. Сматрају да би држава морала да се много више укључи у ову причу.
ДРАГАН ОСТИЋ, Центар за животну средину Бања Лука
„Оно што држава треба да уради јесте да што више и више намиче средстава за ове врсте улагања зато што је очигледно да постоји потреба, али и самим тим потражња за овим видом субвенција“.
Какав интерес влада за средствима Европске уније намијењеним за енергетску ефикасност најбоље свједочи податак да се, само два - три дана након што је расписан у Републици Српској, на Јавни конкурс јавило више од стотину власника кућа и педесетак привредника. Слична, ако не и већа заинтересованост је у Федерацији Босне и Херцеговине гдје је исти конкурс средином новембра расписао федерални Фонд за заштиту околиша.
Фонд за заштиту животне средине Републике Српске, расписао је Јавни конкурс за додјелу средстава из буџетске подршке Европске уније Босни и Херцеговини, за провођење мјера енергетске ефикасности у индивидуалним стамбеним објектима и зградама, те микро, малим и средњим предузећима. Вриједност конкурса, за субвенционисање трошкова подизања енегетске ефикасности је 12 милиона КМ. По шест милиона марака је планирано за физичка и правна лица.
Подизање енергетске ефикасности подразумијева изградњу изолације и фасаде на објектима, замјену столарије, замјену или реконструкцију система гријања са необновљивог на обновљиви извор енергије или са неефикасних на ефикасне системе гријања, изградњу соларних панела за производњу електричне енергије за властите потребе. Домаћинства добијају максимално пет хиљада, а предузетници 50 хиљада КМ. Поступак аплицирања за ова средства је максимално поједностављен.
СРЂАН ТОДОРОВИЋ, Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС
„Постоје обрасци који се попуњавају на сајту Фонда. Врло једноставни за попунити. Потребан је предрачун радова као оријентир зашто се тражи толико средстава. За мала, средња и микропредузећа је нешто компликованији процес, у смислу да она морају имати најмање идејни пројекат“.
Математика је врло јасна када је ријеч о утопљавању домова и увођењу нових система гријања, попут топлотних пумпи. Чак и код старијих објеката трошкови гријања су дупло мањи.
проф.др. ПЕРО ПЕТРОВИЋ, стручњак за енергетику
„Уштеде могу да иду чак и на таквим кућама сигурно 50,60 посто без проблема. Али поента је у томе што није то само уштеда у новцу већ ви повећавате степен комфора у тим кућама“.
Више од 60 посто примарне енергије која се троши у Босни и Херцеговини завршава у системима гријања кућа, које су и највећи загађивачи ваздуха. Подизање енергетске ефикасности је зато добитна комбинација, јер се осим уштеде у новцу смањује и загађење.
ПЕТАР ГВЕРО, Машински факултет Универзитета у Бањој Луци
„У зависности од врсте објекта, односно његове старости и степена изграђености, квалитета и тако може да јако смањи трошкове своје за енергију. При томе индиректно, односно директно утиче и на смањење емисија чврстих честица, ако су индивидуалне куће у питању, јер је нама загађење чврстим честицама један од највећих проблема у зимском периоду“.
Еколози поздрављају сваку мјеру која доприноси бољој енергетској ефикасности. Сматрају да би држава морала да се много више укључи у ову причу.
ДРАГАН ОСТИЋ, Центар за животну средину Бања Лука
„Оно што држава треба да уради јесте да што више и више намиче средстава за ове врсте улагања зато што је очигледно да постоји потреба, али и самим тим потражња за овим видом субвенција“.
Какав интерес влада за средствима Европске уније намијењеним за енергетску ефикасност најбоље свједочи податак да се, само два - три дана након што је расписан у Републици Српској, на Јавни конкурс јавило више од стотину власника кућа и педесетак привредника. Слична, ако не и већа заинтересованост је у Федерацији Босне и Херцеговине гдје је исти конкурс средином новембра расписао федерални Фонд за заштиту околиша.
