Извор: Независне / Курир

Када је њена кћерка Лејла изненада преминула, Фатима је дала саглост да се њени органи дају онима којима су најпотребнији.

Лидија Стојановић из Београда добила је Лејлину јетру, а онда су се она и Фатима након 6 година чуле, а ускоре ће ова храбра жена загрлити дјевојку кроз коју, каже, њена Лејла и даље живи.

Лидија Стојановић (35) из Београда већ шест година живи са јетром коју је добила од Лејле Емшија (20) из Бијељине, а која је изненада преминула након што јој у јануру 2018. пукла анеуризма у мозгу.

Од дана када се након операције пробудила из анестезије Лидија је жељела да упозна породицу своје донорке и да им каже „хвала“ што су у најтежем тренутку у свом животу смогли снаге да дају сагласност да се органи њихове кћерке дају неком коме су били најпотребнији.

Узалуд је потом трагала, све док јој се у јуну прошле године није јавила Лејлина мајка – Фатима Емшија, која је смогла снаге да за Курир исприча шта се десило тог кобног дана када је њеној јединици Лејли изненада позлило, како је сазнала да је баш Лидија добила јетру њене кћерке, и колико силно жели да ускоро загрли дјевојку кроз коју њена Лејла и даље живи.

„Мама, јако ме боли глава, кочи ми се врат“

Ништа тог 18. јануара није указивало на страшну трагедију која ће се десити у дому породице Емшија из Бијељине. Њихова двадесетогодишња кћерка Лејла, студенткиња Одсјека журналистике у Тузли, спремала се за вјенчање своје сестре од тетке, била је насмијана и срећна. Мучило је само мало што је због славља одгодила испит, али није жељела да пропусти тако важан дан у сестрином животу.

"Након што је у општини обављено грађанско вјенчање, Лејла је дошла кући да се одмори и спреми за вечерњу журку, гдје је требало да се окупе млади и наставе славље. Донијела сам јој да једе, све је било уобичајено, а онда ми се одједном пожалила: „Мама, јако ме боли глава, кочи ми се врат“, рекла ми је. Помислила сам да је опрала косу, па онда мокре главе изашла напоље. Али бол није престајала, била је све јача", прича Фатима Емшија.

Тада је схватила да морају код љекара, и одмах је позвала супруга, па такси који их је одвезао у бијељинску болницу.

"Када смо улазили у такси Лејла је већ једва ходала. У Хитну службу су је увезли на колицима, и док су јој радили преглед, она је пала у кому. Урађен јој је ЦТ, рекли су нам да је у питању анеуризма, и да је Лејла имала излив крви у мозак. Супруг је питао љекаре да ли могу да је пребаце у Београд, и они су пристали.

И кренули су за Београд...

Лејла у коми, у колима Хитне помоћи, а Фатима аутомобилом, са Лејлином сестром Алисом и њеним мужем.

"Испред Ургентног центра у Београду чекао нас је наш рођак Драган који нам је рекао да су Лејлу већ прегледали, да је у лошем стању. Сјели смо да сачекамо, изашао је доктор и рекао нам да Лејлин мозак плива у крви, да јој је пукла анеуризма и да нема спаса. Није околишао нити нам је давао лажну наду, био је директан. Питала сам да ли могу да је видим, пустили су ме".

Моја Лејла би завјештала своје органе

Сутрадан када је Фатима отишла у болницу докторка јој је полако, бираним ријечима рекла да је Лејла жива само захваљујући апаратима на које је прикључена.

"Докторка ме тада питала да ли сам сагласна да донирам Лејлине органе. Помислила сам да би моја Лејла то жељела, увијек је свима помогала, бавила се хуманитарним радом. Причале смо и о донирању органа када смо гледале једну емисију, а Лејла је тада рекла: "Ово је баш лијеп и хуман гест. Кад неко не може да живи зашто не би неко други." Након што сам позвала супруга, који ми је рекао да радим како мислим да треба, рекла сам: "Да, можете узети Лејлине органе и дати их коме треба."

Љекари су потом Фатими рекли да су Лејлина јетра и један бубрег пресађени онима којима су били најпотребнији, али да срце није могло јер је она дуго била на апаратима.

"У том тренутку само сам жељела да се спаси нечији живот. Али како је вријеме пролазило често сам размишљала о томе ко су људи који су добили Лејлину јетру и бубрег. Осјетила сам да је и мој супруг то желио да зна. А онда ми је рођак рекао да је видио на ТВ – у да је дјевојка из Београда добила јетру баш те ноћи када је моја Лејла умрла. Почела сам да претражујем по интернету и изашло ми је Лидијино име. Замолила сам Бојану, кћерку Лејлиног кума да ми помогне, она се јавила Лидији на Инстаргаму, рекла јој је о чему се ради, и Лидија јој је дала број телефона. Прво сам јој послала поруку, а онда смо се чуле.

Сузе су текле као ријека

Фатима каже да никада неће заборавити тај први разговор са Лидијом, који се десио у јуну прошле године.

"Било је јако емотивно, трудиле смо се и Лидија и ја да причамо нормално, али смо на крају обје плакале. Тек када смо се сљедећи пут чуле осјетила сам неку лакоћу јер је спашен један млади живот. Мислим да је то нешто највеће што човјек може да уради. Не волим ни да чујем приче гдје се неко позива на то како то није дозвољено према неким религијама. Зашто је гријех ако неко спаси нечији живот? То су глупости".

Лејла и Лидија су као близнакиње

Фатима не крије колико јој је драго што је баш Лидија добила јетру њене кћерке јер она јако подсјећа на Лејлу.

"Лидија је толико слична мојој Лејли. Сваки пут кад се чујемо изнова откривам колико истих особина имају, као да су сестре близнакиње. Не могу да вам објасним тај осјећај олакшања када знам да Лидија живи и да дио моје Лејле тако и даље живи. Једва чекам да Лидија дође у Бијељину, да је чврсто загрлим".

Лидија се разбољела када је имала само 11 година, а дијагноза је била - аутоимуни хепатитис. Од тог тренутка знала је сурову истину - трансплантација јетре за њу је била једина шанса да преживи.

Лејла је била студенткиња Одсјека за журналистику у Тузли, а сви који су је познавали кажу да је била паметна, лијепа и амбициозна дјевојка. У индексу је имала само десетке, вољеле су је и колеге и професори. Сањала је да постане добар новинар, имала је милион планова које је прерана смрт, нажалост, прекинула, преноси Курир причу Виолете Недељковић.