БиХ укротила инфлацију, али извоз опада
FOTO: Pixabay
У БиХ је у посљедњем кварталу прошле године дошло до значајног пада инфлације, наведено је у најновијем економском извјештају Европске комисије за земље у процесу приступања.
Како је наглашено у извјештају, у првих 11 мјесеци лани просјечна стопа инфлације износила је 6,4 одсто, за разлику од 13,9 одсто у претходној години.
На смањење инфлације, како је истакнуто, највише су утицале високе цијене за енергенте током 2022. године и њихово смањење током прошле године.
Добра вијест је и да је, према изнесеним подацима Европске комисије, дошло до благог смањења незапослености, а у првих 11 мјесеци је, како истичу, просјечан раст запослености износио 1,1 одсто. Главни разлог за повећање запослености је, како су истакли, боља ситуација у хотелијерству и гастрономији, у сектору информационих и комуникационих технологија, те у области образовања.
Судећи према овим подацима, незапосленост омладине пала је на 32 одсто у трећем кварталу у односу на исти период претходне године, што је стоодстотни пад у односу на период прије короне, када је незапосленост младих била изнад 60 одсто.
У посљедњем кварталу је дошло до успоравања раста плата на 11 одсто у односу на 14,8 одсто у трећем кварталу.
У извјештају се подсјећа и на главни извјештај Европске комисије, који је објављен средином новембра, у којем је констатовано да је БиХ и даље у раној фази успостављања функционалне тржишне економије, те да у овој области протекле године није било напретка. Подсјећају и да у БиХ и даље постоје политичка неслагања која узрокују проблеме и у економској области.
"Новоименовано Управно вијеће Централне банке БиХ изабрало је 3. јануара Јасмину Селимовић за гувернера ЦБ БиХ на шестогодишњи мандат. Овим је окончан период дужи од двије године током којег је претходни гувернер због политичких спорова морао да ради само у техничком мандату", констатовано је у извјештају.
И бруто домаћи производ је порастао за 1,9 одсто у четвртом у односу на претходни квартал, који је порастао за 1,2 одсто. Ипак, како је наглашено, извоз добара и услуга пао је за 13,3 одсто у односу на исти период претходне године, док је извоз био мањи за 9,5 одсто.
"Када је ријеч о производњи, раст је и даље био углавном заснован на трговини, транспорту, смјештају и прехрамбеним услугама, повећавши се за 7,8 одсто у односу на исти период претходне године, док је додата вриједност у производњи опала за четири одсто у односу на исти упоредни период", наглашено је.
Свијетла тачка бх. економије је, судећи према овим подацима, И даље у туризму. Наиме, у првих 11 мјесеци протекле године број ноћења порастао је за 19,1 одсто, док је број долазака био већи за 14,7 одсто.
"У односу на 2019, посљедњу годину прије ковида, доласци у првих 11 мјесеци 2023. били су око пет одсто већи, док је број ноћења повећан за око осам одсто. Након оштрог пада броја страних туриста током пандемије, њихов удио у укупним доласцима и ноћењима сада се у великој мјери вратио на ниво прије пандемије. У првих 11 мјесеци 2023. године највећа група страних туриста била је из Хрватске, а слиједе Србија и Турска", истакнуто је.
(Независне)
Како је наглашено у извјештају, у првих 11 мјесеци лани просјечна стопа инфлације износила је 6,4 одсто, за разлику од 13,9 одсто у претходној години.
На смањење инфлације, како је истакнуто, највише су утицале високе цијене за енергенте током 2022. године и њихово смањење током прошле године.
Добра вијест је и да је, према изнесеним подацима Европске комисије, дошло до благог смањења незапослености, а у првих 11 мјесеци је, како истичу, просјечан раст запослености износио 1,1 одсто. Главни разлог за повећање запослености је, како су истакли, боља ситуација у хотелијерству и гастрономији, у сектору информационих и комуникационих технологија, те у области образовања.
Судећи према овим подацима, незапосленост омладине пала је на 32 одсто у трећем кварталу у односу на исти период претходне године, што је стоодстотни пад у односу на период прије короне, када је незапосленост младих била изнад 60 одсто.
У посљедњем кварталу је дошло до успоравања раста плата на 11 одсто у односу на 14,8 одсто у трећем кварталу.
У извјештају се подсјећа и на главни извјештај Европске комисије, који је објављен средином новембра, у којем је констатовано да је БиХ и даље у раној фази успостављања функционалне тржишне економије, те да у овој области протекле године није било напретка. Подсјећају и да у БиХ и даље постоје политичка неслагања која узрокују проблеме и у економској области.
"Новоименовано Управно вијеће Централне банке БиХ изабрало је 3. јануара Јасмину Селимовић за гувернера ЦБ БиХ на шестогодишњи мандат. Овим је окончан период дужи од двије године током којег је претходни гувернер због политичких спорова морао да ради само у техничком мандату", констатовано је у извјештају.
И бруто домаћи производ је порастао за 1,9 одсто у четвртом у односу на претходни квартал, који је порастао за 1,2 одсто. Ипак, како је наглашено, извоз добара и услуга пао је за 13,3 одсто у односу на исти период претходне године, док је извоз био мањи за 9,5 одсто.
"Када је ријеч о производњи, раст је и даље био углавном заснован на трговини, транспорту, смјештају и прехрамбеним услугама, повећавши се за 7,8 одсто у односу на исти период претходне године, док је додата вриједност у производњи опала за четири одсто у односу на исти упоредни период", наглашено је.
Свијетла тачка бх. економије је, судећи према овим подацима, И даље у туризму. Наиме, у првих 11 мјесеци протекле године број ноћења порастао је за 19,1 одсто, док је број долазака био већи за 14,7 одсто.
"У односу на 2019, посљедњу годину прије ковида, доласци у првих 11 мјесеци 2023. били су око пет одсто већи, док је број ноћења повећан за око осам одсто. Након оштрог пада броја страних туриста током пандемије, њихов удио у укупним доласцима и ноћењима сада се у великој мјери вратио на ниво прије пандемије. У првих 11 мјесеци 2023. године највећа група страних туриста била је из Хрватске, а слиједе Србија и Турска", истакнуто је.
(Независне)
