Извор: Курир / Јутарњи лист / Блумберг / Независне

МОСКВА - Руски предсједник Владимир Путин је кренуо у лов на имовину – наредио је званичницима да пронађу имовину која је некада припадала бившој Руској империји или је била у власништву Совјетског Савеза.

Указ руског предсједника објављен је у четвртак касно и њиме се државној канцеларији додјељују средства за тражење имовине у иностранству и обезбјеђивање регистрације руских имовинских права.

У документу се не прецизира величина буџета за ову операцију, нити се прецизира каква се имовина тражи, преноси Блумберг.

Државни орган који је добио овај задатак и средства преименован је у Одјељење за инострану имовину Административне управе предсједника Руске Федерације, пренијела је руска државна новинска агенција ТАСС.

Средства ће бити опредијељена за покривање трошкова везаних за "процес тражења непокретности у власништву Руске Федерације, бивше Руске империје, бившег СССР-а", као и за "правилну регистрацију (имовинских) права" и "правне заштите ове имовине", прецизирао је ТАСС, који помиње и још једну уредбу којом се издвајају средства за покривање трошкова одјељења за одржавање и коришћење руске федералне имовине у иностранству.

Према документу, како наводи Украјинска правда, овим питањем ће се, поред предсједничке администрације, бавити и Министарство спољних послова.

У 2021. години су прилагођена правила за субвенционисање потраге за непокретностима и овај процес је престао да буде основа за додјелу средстава. Нова уредба враћа механизам субвенција, налажући овлашћеној компанији да тражи и пружи правну заштиту руској имовини у иностранству.

На свом врхунцу, Руско царство се простирало на територији данашње Пољске и балтичких држава Естоније, Летоније и Литваније, као и Финске. Распала се под политичким и другим притисцима који су произашли из Првог свјетског рата и бољшевичке револуције 1917. под вођством Владимира Лењина, што је означило рођење комунистичке државе.

Совјетски Савез, формиран 1922. године, обухватао је већину територије бивше империје, али је искључивао Пољску и Финску, све док се није распао 1991. када су републике на Балтику, Кавказу, Украјини, Бјелорусији и Централној Азији постале независне.

У јануару су земље Европске уније почеле да спроводе приједлог Европске комисије да 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине користи у интересу Украјине, пише Мосцоw Тимес. Украјински предсједник Володимир Зеленски изразио је подршку овој иницијативи, оцијенивши је као "фер и законит" корак, као и сигнал потенцијалним агресорима у свијету.

Као одговор на ове акције, руски званичници су запријетили могућим правним поступком и обећали реаговање у случају конфискације руске имовине.

"Кремљ сматра сваки покушај запљене (руске имовине) "потпуном крађом", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.