БиХ ће након шест деценија коначно утврдити чиме располаже пољопривреда
- Грубе процјене говоре да у БиХ у овом тренутку постоји нешто више од 110.000 регистрованих пољопривредних газдинстава.
Али, да се више не би баратало грубим и разним непотврђених подацима, те да би се коначно спријечиле малверзације у смислу да се за пољопривредне подстицаје неријетко пријављују они који уопште не испуњавају услове за тако нешто, помоћи ће попис пољопривреде, први у БиХ, након 64 године (посљедњи обављен 1960. године).
За овај посао, који би, према најавама, требало да буде окончан у посљедњем кварталу 2024. године, задужене су Агенција за статистику БиХ, Завод за статистику РС и Федерални завод за статистику, а средства је одобрила Делегација ЕУ у БиХ.
План је да они прикупе око 400 најважнијих индикатора и варијабли које се тичу пољопривреде, а у најкраћем, то се односи на податке о кориштеним пољопривредним земљиштима за све врсте усјева, бројном стању стоке по врстама и категоријама, подаци о органској пољопривреди, наводњавању и методама пољопривредне производње и, први пут, подаци о радној снази.
Саговорници "Независних новина" истичу да је попис од изузетне важности за БиХ јер ћемо коначно имати увид у то чиме располаже ова грана привреде, како би то упоредили са потребама тржишта и видјели које су то перспективне области у које треба улагати.
Када је у питању Република Српска, подаци о броју пољопривредних произвођача се стално пријављују АПИФ-у, али се они, појашњава Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, свакодневно мијењају и тешко је одговорити колико произвођача тренутно постоји у Српској.
"Прошле године је обухваћен далеко шири број пољопривредника, који је могао ући у систем регистрације. То је било негдје на нивоу неких 37.000 газдинстава, али стварно не бих да лицитирам са бројкама", истиче он.
Говорећи о попису, Маринковић као једну од најбитнијих ствари издваја то што ће се коначно спријечити бројне малверзације које постоје, прије свега та да се за подстицаје и субвенције пријављују људи који се уопште не баве овим послом.
"Пријављују се, па остварују субвенције по основу регресираног горива. Онда, пријављују површине које не одговарају стварном стању на терену или пољопривредну културу која такође не одговара стварном стању. Имамо и да пријављују лажни број животиња, врсту, категорију", појашњава он.
Ипак, сматра да ће попис бити беспредметан уколико се не усклади и спољнотрговинско пословање БиХ и не уведу одређене мјере заштите домаће производње.
С тим је сагласан и његов колега из Федерације БиХ Неџад Бићо, који поручује да је срамота и спомињати да се у посљедњих шест деценија није спровео овај попис.
"То је одраз стања у држави. Ми не само да смо једини у Европи који немају попис пољопривреде, већ смо једини који немају ни министарство пољопривреде на нивоу државе, нити надлежну агенцију", каже Бићо, који је предсједник Удружења пољопривредних произвођача ФБиХ, а којих је, према процјенама, око 80.000.
Он истиче да је попис од изузетне важности, како би се и држава активно укључила у помоћ пољопривредним произвођачима, чиме би ојачала конкурентност на тржишту.
"Задњих година ФБиХ заиста помаже пољопривредницима, као и РС, али што се тиче државе, она не помаже, већ одмаже", казао је Бићо, уз констатацију да је буџет за пољопривреду у ФБиХ у прошлој години био око 166,5 милиона КМ.
"То и није лоше кад знамо да смо почели са око 15-20 милиона. Буџет се рапидно диже, али опет није довољно када се прате земље региона и Европе, гдје је енормно већи. Државе у региону имају боље подстицаје, а самим тим и јефтиније производе, а да би били конкурентни са регионом држава мора реаговати", сматра он.
Управо ће унапређење пољопривредне производње бити у фокусу надлежних, обећава Саво Минић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, додајући да је попис неопходан како би се обезбиједио континуитет у прикупљању структурних података у области пољопривреде и омогућио свеобухватни, међународно упоредиви преглед структурних карактеристика националне пољопривреде, у циљу креирања одрживе аграрне политике.
Треба напоменути и то да је Агенција за статистику БиХ на основу пописа становништва у БиХ из 2013. године сачинила Адресар породичних пољопривредних газдинстава, на основу којег од 2017. године спроводи годишње истраживање фарми.
(Независне)
Али, да се више не би баратало грубим и разним непотврђених подацима, те да би се коначно спријечиле малверзације у смислу да се за пољопривредне подстицаје неријетко пријављују они који уопште не испуњавају услове за тако нешто, помоћи ће попис пољопривреде, први у БиХ, након 64 године (посљедњи обављен 1960. године).
За овај посао, који би, према најавама, требало да буде окончан у посљедњем кварталу 2024. године, задужене су Агенција за статистику БиХ, Завод за статистику РС и Федерални завод за статистику, а средства је одобрила Делегација ЕУ у БиХ.
План је да они прикупе око 400 најважнијих индикатора и варијабли које се тичу пољопривреде, а у најкраћем, то се односи на податке о кориштеним пољопривредним земљиштима за све врсте усјева, бројном стању стоке по врстама и категоријама, подаци о органској пољопривреди, наводњавању и методама пољопривредне производње и, први пут, подаци о радној снази.
Саговорници "Независних новина" истичу да је попис од изузетне важности за БиХ јер ћемо коначно имати увид у то чиме располаже ова грана привреде, како би то упоредили са потребама тржишта и видјели које су то перспективне области у које треба улагати.
Када је у питању Република Српска, подаци о броју пољопривредних произвођача се стално пријављују АПИФ-у, али се они, појашњава Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, свакодневно мијењају и тешко је одговорити колико произвођача тренутно постоји у Српској.
"Прошле године је обухваћен далеко шири број пољопривредника, који је могао ући у систем регистрације. То је било негдје на нивоу неких 37.000 газдинстава, али стварно не бих да лицитирам са бројкама", истиче он.
Говорећи о попису, Маринковић као једну од најбитнијих ствари издваја то што ће се коначно спријечити бројне малверзације које постоје, прије свега та да се за подстицаје и субвенције пријављују људи који се уопште не баве овим послом.
"Пријављују се, па остварују субвенције по основу регресираног горива. Онда, пријављују површине које не одговарају стварном стању на терену или пољопривредну културу која такође не одговара стварном стању. Имамо и да пријављују лажни број животиња, врсту, категорију", појашњава он.
Ипак, сматра да ће попис бити беспредметан уколико се не усклади и спољнотрговинско пословање БиХ и не уведу одређене мјере заштите домаће производње.
С тим је сагласан и његов колега из Федерације БиХ Неџад Бићо, који поручује да је срамота и спомињати да се у посљедњих шест деценија није спровео овај попис.
"То је одраз стања у држави. Ми не само да смо једини у Европи који немају попис пољопривреде, већ смо једини који немају ни министарство пољопривреде на нивоу државе, нити надлежну агенцију", каже Бићо, који је предсједник Удружења пољопривредних произвођача ФБиХ, а којих је, према процјенама, око 80.000.
Он истиче да је попис од изузетне важности, како би се и држава активно укључила у помоћ пољопривредним произвођачима, чиме би ојачала конкурентност на тржишту.
"Задњих година ФБиХ заиста помаже пољопривредницима, као и РС, али што се тиче државе, она не помаже, већ одмаже", казао је Бићо, уз констатацију да је буџет за пољопривреду у ФБиХ у прошлој години био око 166,5 милиона КМ.
"То и није лоше кад знамо да смо почели са око 15-20 милиона. Буџет се рапидно диже, али опет није довољно када се прате земље региона и Европе, гдје је енормно већи. Државе у региону имају боље подстицаје, а самим тим и јефтиније производе, а да би били конкурентни са регионом држава мора реаговати", сматра он.
Управо ће унапређење пољопривредне производње бити у фокусу надлежних, обећава Саво Минић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, додајући да је попис неопходан како би се обезбиједио континуитет у прикупљању структурних података у области пољопривреде и омогућио свеобухватни, међународно упоредиви преглед структурних карактеристика националне пољопривреде, у циљу креирања одрживе аграрне политике.
Треба напоменути и то да је Агенција за статистику БиХ на основу пописа становништва у БиХ из 2013. године сачинила Адресар породичних пољопривредних газдинстава, на основу којег од 2017. године спроводи годишње истраживање фарми.
(Независне)
