Извор: Танјуг / Глас Српске

​БЕОГРАД - Чаша цара Душана и тањир патријарха Арсенија IV неки су од изузетних предмета који се могу видјети на изложби "Између трпезе и софре. Металне посуде од 13. до 19. вијека у збиркама Народног музеја Србије (НМС)".

- Изложба у НМС-у  је идеална прилика, с обзиром на празнике када се већина нас окупља око својих трпеза, да се дође и види како су некада у прошлости изгледале гозбе, какво је посуђе  -  рекла је Танјугу кустоскиња Ивана Лемкул.

Ауторке изложбе, која траје до 7. априла у НМС-у, музејска саветница Бранка Иванић, виша кустоскиња Наташа Церовић и Лемкул одабрале су 81 посуду, чаше, тањире и друго, које су сакупљане током периода од 150 година.

Лемкул је истакла да је метално посуђе у прошлости било ствар престижа и средство за истицање статуса и класне припадности власника, прије свега оно од племенитих метала, попут сребра.

Према њеним ријечима, велики број изложених посуда је украшен и позлатом и врло богатом декорацијом, а најстарији примјерци датирају из почетка 13. вијека.

Изложба садржи и велики број предмета из 14. и 15. вијека, а осим сребрних, представљене су и посуде од обојених метала, бронзе, бакра, олова и месинга, које су коришћене свакодневно како за послужење хране, тако и за њено чување.

На изложби "Између трпезе и софре" могу се видјети предмети готово идентични онима који су и данас у употреби у припреми хране, попут котлића или авана, а Лемкул је додала да се неке посуде, попут сребрних чаша, више у принципу не користе.

-Од антике је било устаљено да се за пиће, за наздрављење, користе нарочито сребрне посуде, доста плитке за наше данашње схватање чаша - каже Лемкул.

Додаје да ми данас, када кажемо чаша мислимо на стаклене, дубоке посуде, а да су у средњем вијеку коришћене плитке сребрне и златне чаше којима се наздрављало у свечаним приликама.

Према њеним ријечима, такав је примјер сребрне позлаћене чаше цара Душана (1308-1355), нађене у цркви у Дренови, општина Кавадарци, у Сјеверној Македонији.

-На дну има представу двоглавог орла, која је окружена натписом „У Христу Богу благоверни цар Стефан“ и такође је украшена мотивима храстовог листа, који је карактеристичан и за готичку уметност  - истакла је кустоскиња.

Изложба показује, између осталог, тањир са именом патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте (1698-1748), предводника Друге сеобе Срба, сребрну чашу "смјерног Сергија" из 17. века, некада у ризници манастира Дечани и чашу са представама фантастичних животиња из 15. вијека из Банатске Дубице.

Лемкул је издвојила као занимљиву и посуду откривену на археолошком локалитету Стоби у Северној Македонији, који је чувен као античко налазиште, али је овдје изложена чаша нађена на простору сјеверне базилике и датује се у 14. век.

-Врло је занимљива, нарочито што сличне примере налазимо не само у другим музејима, већ и на представама у фреско сликарству. Као на пример, на представи 'Тајне вечере' у цркви Светог Никите код Чучера, где можемо видети неколицину примера који понављају облик који се може видети на чаши - рекла је Лемкул.

Неке посуде су, с обзиром на вриједност материјала и на висок ниво занатске и умјетничке обраде, коришћене вијековима, а Лемкул истиче примјер чаше откривене у селу Доњи Бранетићи код Рудника.

-На основу старијег натписа знамо да је произведена у 16. веку, али други натпис по њеном ободу открива име каснијег власника, јеромонаха Серафима Марковића из манастира Враћевшница, који је на њој оставио натпис да је 1848. године била у његовом власништву - рекла је Лемкул.