Вриједност извезене робе из Босне и Херцеговине за 11 мјесеци ове године мања је за скоро седам одсто него годину дана раније у истом периоду, а како кажу наши саговорници, разлог је то што су домаћи привредници смањили обим производње, дошло је и до пада тражње, а у овој години нису освојена ни нова тржиште, те додају да су и прогнозе за наредни период забрињавајуће.

Наиме, према подацима Агенције за статистику БиХ, извоз из Босне и Херцеговине у 11 мјесеци (јануар-новембар) ове године износио је 15 милијарди и 478 милиона КМ, што је за 6,6 одсто мање него у истом периоду прошле године, док је увоз износио 25 милијарди и 493 милиона КМ, што је мање за 2,6 одсто.

"Покривеност увоза извозом у 11 мјесеци ове године је износила 60,7 одсто, док је спољнотрговински робни дефицит износио 10 милијарди и 15 милиона КМ", наводи се у подацима.

Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, казао је у разговору за "Независне новине" да се, што се тиче извоза, у Српској у овој години биљежи пад за 164 милиона марака.

"Оно што је забрињавајуће и што није добро је то што се повећава спољнотрговински дефицит, односно смањује се покривеност увоза извозом и ти трендови су присутни скоро цијелу годину", казао је Ћорић.

Према његовим ријечима, разлог мањег извоза су смањене наруџбе које су, како каже Ћорић, све мање и мање из земаља Европске уније, као најзначајнијег спољнотрговинског партнера.

"Мада је разлог томе и неизвјесност која влада за сљедећу годину, што је забрињавајуће, јер многе фирме нису потписале чврсте споразуме, односно уговоре за наредну годину", истакао је Ћорић.

Како каже, БиХ је у ланцу снабдијевања при крају и ако се у Европској унији десе неке мале промјене, то се на домаће тржиште јако тешко одрази.

Игор Гавран, економски аналитичар, рекао је за "Независне новине" да је сигурно више разлога што је дошло до пада извоза из БиХ у овој години.

"Иако узрока има више, овај пад вриједности извоза је, нажалост, и потврда да раст у претходном периоду није био одржив, нису освојена нова тржишта, него је највећим дијелом био резултат инфлације и веће вриједности извоза исте робе на иста тржишта", казао је Гавран.

Додао је да је пад цијена неких од наших водећих извозних производа аутоматски смањио и вриједност извоза, паралелно је дошло до још неких, како каже Гавран, за нас негативних промјена.

"Успоравање економије ЕУ, гдје највише и извозимо, довео је до пада тражње, а рецесија у којој су неке од иначе најјачих ЕУ економија не наговјештава промјену овог тренда у догледној будућности", појаснио је Гавран и истакао да паралелно нема освајања нових тржишта.

"Услови пословања у БиХ нису постали повољнији, напротив, најављен је раст цијене струје барем у једном ентитету, укратко, ако се ништа од овога не буде промијенило, бојим се да би пад извоза могао да се настави, а затварање неких од производних погона који су претходних година искључиво извозили умањује и наш капацитет за опоравак ако се услови побољшају", закључио је Гавран.

Према подацима Агенције за статистику, извоз у земље ЦЕФТА је износио двије милијарде и 893 милиона КМ, што је за 4,2 одсто мање него у 11 мјесеци лани, док је увоз износио двије милијарде и 978 милиона КМ, што је мање за 7,9 одсто. Покривеност увоза извозом са земљама ЦЕФТА износила је 97,2 одсто.

Извоз из БиХ у земље Европске уније износио је 11 милијарди и 345 милиона КМ, што је за 7,4 одсто мање него за 11 мјесеци прошле године, док је увоз износио 15 милијарди и 16 милиона КМ, што је више за један одсто. Покривеност увоза извозом са земљама ЕУ износила је 75,6 одсто.

(Независне)
​