- Одлука Европског савјета да отвори приступне преговоре са Украјином и Молдавијом, али не и са БиХ, вријеђање је здравог разума и потпуно обесмишљавање свих напора у вези са дјеловањем БиХ на путу ка Европској унији.

Истакао је ово предсједник Српске Милорад Додик коментаришући ову одлуку према којој је БиХ поново остављена на чекање до марта наредне године. Додик каже да је очигледно да Европа више није што је била те да су на сцени двоструки критеријуми и девастација свега онога што се некада звало европским вриједностима.

- Парадокс је да Украјина не испуњава ниједан критеријум, али је захваљујући политици двоструких стандарда добила могућност за отварање приступних преговора. Видимо да су сви покушавали да оправдају своју одлуку, али ту нема никаквог разумног објашњења. Она је понижавајућу за БиХ - нагласио је Додик додајући да је она посебно срамна, имајући у виду чињеницу да Украјина није територијално цјеловита.

Након овакве одлуке, каже, Европа дефинитивно више не може да буде иста и не може се хвалити тиме да је одржала све своје вриједности и ставове на које се стално позива. На страну још и то, рекао је он, што је до почетка рата Украјина словила за најкорумпиранију државу у Европи, а појам правне државе је непознат термин у Молдавији. На крају је додао да су лидери Аустрије, Италије, Словеније, Мађарске, Хрватске и других указивали на напредак БиХ и потребу отварања преговарачког процеса - али узалуд.

Незадовољство овом одлуком исказао је и премијер Српске Радован Вишковић наводећи да колико је БиХ далеко од чланства, Украјина сигурно много даље, док је министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић истакао да се ради о парадоксу. Он се запитао какву то поруку земље чланице ЕУ шаљу и нама и свијету.

Професор на бањалучком Факултету политичких наука Жељко Будимир оцијенио је како је и овај посљедњи самит открио да никакви стандарди и правила више не вриједе и да ЕУ више не води самосталну политику.

- То смо видјели кроз убрзани улазак у ЕУ Бугарске и Румуније, због чисте геополитике, јер је била потребна контрола акваторијума Црног мора од НАТО-а. Сада је ту приједлог посебно за Украјину, која је де факто у рату, да убрзано улази у ЕУ - рекао је Будимир наглашавајући и да је то показатељ да ЕУ више не води самосталну политику.

Да се ради о лошој, али и ирационалној одлуци, сматра и политиколог Војислав Савић, наводећи да су европски лидери још једном показали да не раде у интересу Европске уније, већ Вашингтона.

- БиХ је поручено да се мора и даље прилагођавати европским стандардима, а онда се преко ноћи отварају приступни преговори са Украјином, која није испунила никакве стандарде, која чак не контролише цјелокупну своју територију и нема суверенитет над њом - каже Савић додајући да ова одлука представља једну ружну поруку.

Слично мишљење има и правник Милко Грмуша, навидећи да се ради о политичкој одлуци, јер је Украјина држава која тренутно не може да обавља ни елементарне државне ствари без иностраних интервенција, а при томе се од њих очекује да ради на усвајању европских стандарда.

Како каже, у нормалним околностима ни БиХ није заслужила да добије зелено свјетло, јер није ни близу испуњавања свих пред њу постављаних критеријума, али и да је сваком непристрасном посматрачу јасно да је ситуација код нас много боља, стабилнија од оне у Украјини, с којом су отворени преговори о уласку у ЕУ.

- Мислим да је ово и добро, јер су на овај начин пале све маске. Показали су огромно лицемјерство. Када се одлучивало о Украјини, њемачки канцелар Олаф Шолц рекао је Орбану да оде попити кафу, да не би уложио вето на ову одлуку. Али, нешто касније, није га позвао када се одлучивало о новчаној помоћи Украјини од 50 милијарди евра, на шта је Мађарска ставила вето. Шта то значи, па да је и ЕУ свјесна да читава та концепција преговора нема смисла. На овај начин се само покушава показати геополитичка моћ - каже Грмуша за “Глас Српске”.

Сматра и да је случај Србије и условљавање њеног европског пута рјешавањем косовског чвора, односно признавањем независности Косова, још један од апсурда, јер се пред Београд поставља услов да се одрекне дијела своје територије, док се у исто вријеме, примјера ради, не зна гдје су границе Украјине.

- Када се подвуче црта, може се закључити да је ЕУ изгубила компас. Не постоји стратешка визија. Никаква! Нема више ни “н” од европских начела. Унија је одавно компромитована и мени је жао због тога, јер сам демократа и “Европејац”. Европска унија, како је некада била замишљена, више не постоји и то не треба никога да радује - наводи Грмуша.

А шта је уопште Европски савјет одлучио и констатовао по завршетку тродневног самита одржаног у Бриселу, поред већ наведеног? Када је у питању Украјина, потврђена је подршка независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница. Поручено је како и даље постоји непоколебљива посвећеност да се настави са пружањем снажне политичке, финансијске, економске, хуманитарне, војно и дипломатске подршке Кијеву, “колико год је то потребно”. У заједничком саопштењу наведено је и како Европски савјет подстиче напоре да буде успостављен трибунал за кривично гоњење, који би уживао најширу међурегионалну подршку и легитимитет.

Када је ријеч о Сјеверној Македонији напоменуто је да је, баш као и случају БиХ, ЕУ спремна да заврши почетну фазу приступних преговора са том земљом, чим она испуни обавезу да заврши са спровођењем уставних промјена. Интересантно Европски савјет је навео да подржава закључке Савјета за опште послове ЕУ о проширењу, који су донесени 12. децембра, али није поменуо Србију, која је дио тих закључака. У закључцима Савјета за опште послове ЕУ, у дијелу о Србији, тражи се од Европске комисије и високог представника ЕУ да хитно предложе Савјету, прије краја јануара 2024. године, измјене и допуне мјерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије, али и да ће напредак Србије у области владавине права и нормализација односа са Приштином наставити да одређују укупни темпо преговора о приступању Србије са Бриселом.

Предсједник Европског савјета Шарл Мишел каже да је одлука о отварању приступних преговора са Украјином изузетно важна за кредибилитет ЕУ и “веома моћан политички сигнал”, а када је у питању БиХ, он је поручио да ће морати да постигне виши степен усклађености са критеријумима за чланство, наводећи март наредне године као нови датум, односно Дан “Д”. Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оцијенила је да је одлука о отварању приступних преговора са Украјином и Молдавијом и додјела статуса кандидата Грузији - “стратешка” и истакла да ће овај датум остати урезан у историји ЕУ. Шеф Делегације Европске уније у БиХ Јохан Сатлер сматра да БиХ и даље има времена, поручујући како очекује финализацију закона о судовима, закона о сукобу интереса, који су јако дуго у припреми, као и закона о електронском потпису.

Статистика

Ратом захваћена Украјина и Молдавија тренутно су најсиромашнији кандидати међу земљама које претендују да постану нове чланице ове заједнице. Указују на ово званични подаци Међународног монетарног фонда (ММФ) из октобра 2023, из којих се може видјети да је БДП Украјине само 5.220 долара по глави становника. По лошем резултату може да јој парира једино тзв. Косово са 5.910 долара. Примјера ради Црна Гора има БДП 11.340 долара по глави становника, Србија 11.300, Албанија 8.060, БиХ 7.780, Сјеверна Македонија 7.670, а Молдавија 6.410 долара. Просјек европских држава је иначе 34.710 долара, док је у Европској унији 41.110 долара.

Блокада помоћи

Иако се сматрало да ће мађарски премијер Виктор Орбан уложити вето на отварање преговора са Украјином, када је доношена одлука он је био одсутан, односно изашао је из сале прије самог одлучивања. Орбан је на друштвеним мрежама објавио да Мађарска није жељела да учествује у “лошој одлуци” Европског савјета. У интервјуу за мађарски државни радио он је рекао да је покушао да убиједи остале лидере да не стављају на дневни ред питање приступних преговора Украјине, али да је био у мањини. Мађарска је, међутим, блокирала 50 милијарди евра планиране европске помоћи Украјини.