У Српској без посла остало више од 18.000 радника
FOTO: Ilustracija
Без посла током 11 мјесеци ове године у Републици Српској остала је 18.321 особа, те се тако у односу на исти период лани по основу престанка радног односа на бироу нашло мање грађана.
Како су за "Независне новине" истакли из Завода за запошљавање Републике Српске, ове године је забиљежено 3,9 одсто мање пријава по наведеном основу у односу на 11 мјесеци 2022. године, када је било пријављено 19.070 особа.
Према разлозима престанка радног односа ове године, највећи број отказа, њих 6.427, према подацима Завода, било је по основу престанка рада на одређено, а затим слиједе 3.892 отказа гдје су радници остали без посла јер су били технолошки вишак.
"Споразумни прекид радног односа забиљежен је код 3.411 особа", истакли су из Завода за запошљавање Републике Српске.
Према њиховим подацима, највећи број отказа забиљежен је у прерађивачкој индустрији, гдје је без посла остао 4.431 радник, а затим слиједе велепродаја и малопродаја, односно поправка возила и предмета за личну употребу и домаћинство, гдје је без посла остало 3.025 радника.
Такође, на бироу се на основу престанка радног односа нашло и скоро 3.000 радника из области осталих друштвених, социјалних и личних услужних дјелатности, док је скоро 2.000 радника без посла остало у сектору хотела и ресторана.
Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, за "Независне новине" истиче да број отказа уједно није и мањи број радних мјеста, већ да је заправо ријеч о преласцима радника из фирме у фирму.
"Смањен број је добар знак да радници мање мијењају фирме, да су се поправили услови у предузећима па да се смањују разлози за промјене", рекао је Тривић.
Он додаје да је забрињавајуће то што одређене гране имају проблеме у смислу недостатка посла већ дужи период.
Како истиче, они сада држе раднике на чекању, али уколико дође до повећања минималца, један дио послодаваца ће им бити приморан дати отказ.
"Драстично повећање минималца ће донијети проблеме које тренутно нико нити сагледава нити разумије. Чекаћемо да видимо шта ће Влада закључити", рекао је Тривић.
Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске, истиче за "Независне новине" да око 4.500 отказа у прерађивачкој индустрији сугерише на одређени проблем у паду тражње у Европској унији.
"Оно што је забрињавајуће у овом тренутку имајући у виду тренутни статус нивоа наруџби које имамо и неизвјесности по том питању, врло лако је могуће да такав негативан тренд имамо и у наредним мјесецима. Видјећемо шта ће се дешавати са падом тражње за робом коју производи наша прерађивачка индустрија у наредном периоду, али је извјесно да потенцијално можемо имати велике проблеме", навео је он.
Како је додао, изазов је свако повећање минималца преко онога што указују макроекономски показатељи.
"Оно што је извјесно јесте да би такве врсте неправилности утицале и на повећање броја људи који би могли остати без посла у прерађивачкој индустрији", рекао је Аћић.
(Независне)
Како су за "Независне новине" истакли из Завода за запошљавање Републике Српске, ове године је забиљежено 3,9 одсто мање пријава по наведеном основу у односу на 11 мјесеци 2022. године, када је било пријављено 19.070 особа.
Према разлозима престанка радног односа ове године, највећи број отказа, њих 6.427, према подацима Завода, било је по основу престанка рада на одређено, а затим слиједе 3.892 отказа гдје су радници остали без посла јер су били технолошки вишак.
"Споразумни прекид радног односа забиљежен је код 3.411 особа", истакли су из Завода за запошљавање Републике Српске.
Према њиховим подацима, највећи број отказа забиљежен је у прерађивачкој индустрији, гдје је без посла остао 4.431 радник, а затим слиједе велепродаја и малопродаја, односно поправка возила и предмета за личну употребу и домаћинство, гдје је без посла остало 3.025 радника.
Такође, на бироу се на основу престанка радног односа нашло и скоро 3.000 радника из области осталих друштвених, социјалних и личних услужних дјелатности, док је скоро 2.000 радника без посла остало у сектору хотела и ресторана.
Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, за "Независне новине" истиче да број отказа уједно није и мањи број радних мјеста, већ да је заправо ријеч о преласцима радника из фирме у фирму.
"Смањен број је добар знак да радници мање мијењају фирме, да су се поправили услови у предузећима па да се смањују разлози за промјене", рекао је Тривић.
Он додаје да је забрињавајуће то што одређене гране имају проблеме у смислу недостатка посла већ дужи период.
Како истиче, они сада држе раднике на чекању, али уколико дође до повећања минималца, један дио послодаваца ће им бити приморан дати отказ.
"Драстично повећање минималца ће донијети проблеме које тренутно нико нити сагледава нити разумије. Чекаћемо да видимо шта ће Влада закључити", рекао је Тривић.
Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске, истиче за "Независне новине" да око 4.500 отказа у прерађивачкој индустрији сугерише на одређени проблем у паду тражње у Европској унији.
"Оно што је забрињавајуће у овом тренутку имајући у виду тренутни статус нивоа наруџби које имамо и неизвјесности по том питању, врло лако је могуће да такав негативан тренд имамо и у наредним мјесецима. Видјећемо шта ће се дешавати са падом тражње за робом коју производи наша прерађивачка индустрија у наредном периоду, али је извјесно да потенцијално можемо имати велике проблеме", навео је он.
Како је додао, изазов је свако повећање минималца преко онога што указују макроекономски показатељи.
"Оно што је извјесно јесте да би такве врсте неправилности утицале и на повећање броја људи који би могли остати без посла у прерађивачкој индустрији", рекао је Аћић.
(Независне)
