На самиту лидера западног Балкана и Европске уније усвојена је Декларација о придруживању и успјеху реформи, у којој се, између осталог, наводи да ЕУ има циљ приближити земље западног Балкана себи, истовремено поздрављајући напредак који је до сада постигнут.

Самит ЕУ - западни Балкан одржан је дан прије него што су лидери ЕУ започели дводневни самит Европског савјета, на којем ће се разговарати о политици проширења ЕУ.

На агенди самита у Бриселу би требало да се нађе и питање отварања преговора са Молдавијом и БиХ, као и давање статуса кандидата Грузији, али све очи упрте су ка Украјини и питању отварања преговора са том земљом, чему се изричито противи Мађарска.

"Одлука Европске уније је да смо спремни за проширење, разговарамо са државама западног Балкана, разговарамо са Молдавијом, Украјином и Грузијом", рекао је Олаф Шолц, њемачки канцелар, додајући да чланице ЕУ треба да пруже подршку тим земљама, посебно у случају Украјине.

Жозеф Борел, високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност, рекао је да се стабилност највише омогућава проширењем, истичући да је проширење најјачи капацитет стабилности којим располаже ЕУ, не само када је ријеч о Украјини, већ и о земљама кандидатима на Балкану.

Коментаришући самит у Бриселу, Милорад Додик, предсједник Републике Српске, рекао је да Европа треба да ослободи БиХ колонијалног статуса, Кристијана Шмита и странаца у Уставном суду БиХ.

Он је рекао да у ЕУ нема јединства и да Европу не чекају свијетли дани, што ће се одразити и на земље Балкана, о чему ће бити ријечи на Самиту ЕУ који се одржава у Бриселу.

"Ако донесу одлуку да БиХ добије преговарачки статус, онда је то политичка одлука. То ће урадити ако тај статус дају Украјини и Молдавији. БиХ треба да ослободе колонијалног статуса, Шмита и странаца у Уставном суду БиХ", рекао је Додик, додајући да се ради о веома тешком самиту који ће показати у каквом је стању ЕУ. Нагласио је и да је ЕУ пуна проблема и да је то видио кад је недавно боравио у Бриселу, кад се сјетио уласка у Савезно извршно вијеће бивше Југославије пред сам распад те земље.

Што се тиче декларације која је усвојена, у њој је између осталог наведено и да ЕУ потврђује потпуну и недвосмислену опредијељеност перспективи чланства западног Балкана у Европској унији, што је, како наводе, у узајамном интересу.

"ЕУ поздравља одлучност партнера западног Балкана да поштују централне европске вриједности и принципе и да се према њима обавежу у складу с интернационалним правом", наведено је у декларацији, у којој се додаје да ЕУ наглашава потребу за трајним напорима у борби против корупције и организованог криминала.

Декларацијом ЕУ очекује од Београда и Приштине конструктиван ангажман у нормализацији односа и позивају их да се уздрже од једностраних и некоординисаних дјеловања која би могла довести до даљих напетости и насиља, као и до реторике која не погодује нормализацији односа.

Због овог става Србија је уложила "резерву" на текст, истичући да је Косово и Метохија интегрални дио Републике Србије те да су јасне црвене линије Србије, а то су непризнавање Косова и неприхватање као члана Уједињених нација, као и члана у систему организација и агенција Уједињених нација.

"ЕУ има за циљ да приближи западни Балкан себи, припремајући терен за приступање и доносећи конкретне користи грађанима западног Балкана већ и током процеса проширења. За ту сврху ЕУ намјерава истражити додатне мјере усмјерене на даљи напредак постепене интеграције", наведено је у овој декларацији.

Када је ријеч о новом Плану раста за западни Балкан, наводи се да ЕУ подстиче регију да убрза реформе повезане с ЕУ и напредује у регионалној економској интеграцији кроз заједничко регионално тржиште.

"ЕУ подсјећа на заједничку обавезу да се појачају напори за поспјешивање интеграције западног Балкана с унутрашњим тржиштем ЕУ. Заједничко регионално тржиште западног Балкана би требало да послужи као полазна тачка за интеграцију", наводи се у поменутој декларацији.

(Независне)