Едукација је намијењена свима који желе научити на квалитетан начин обавити резидбу винове лозе или воћних врста (шипак, смоква, јабука, трешња)!

Федерални агромедитерански завод (ФАЗ) и у новој години наставља са својим активностима па ће тако 13. пут заредом бити организирана бесплатна зимска школа резидбе и винове лозе.

Ова едукација намијењена је свима који желе знати како на квалитетан начин обавити резидбу винове лозе или воћних врста (шипак, смоква, јабука, трешња). Полазници могу бити сви који желе научити овај посао било да га примјењују у свом врту, винограду и воћњаку, или се њиме желе бавити на већим површинама, односно који резидбу врше на плантажама.

Школа је, као и ранији година, бесплатна и одвијат ће се у два дијела теоријском и практичном, а полазници ће бити упознати са опћим принципима, резидбом винограда винских и столних сорти, као и принципима резидбе воћака. Теоријски дио обуке одржат ће се у просторијама ФАЗ-а, у Мостару, а практични дио наставе ће се одрадити на експерименталном полигону на локалитету Буне.
 
Проблеми који се јављају код резидбе у зимским мјесецима настају највише због захлађења, али и због јаких, хладних вјетрова. Нарочиту пажњу треба обратити на температуру на којој обављамо резидбу

Резидба воћних стабала даје обликоване и здраве крошње, а њиме утичемо и на однос коријена и вегетативне масе те родност. Уклањањем сувишних грана свјетлост продире у све дијелове крошње, побољшава се вентилација, а штеточине и проузроковачи обољења немају повољне услове за свој развој.

Стабла спавају

За биљке је најбоље да се резидба обавља када лишће опадне и стабла мирују. Гледајући на физиолошке процесе у овом периоду настаје најмањи стрес од резидбе, а ране лакше зарастају.

Воћари аматери, који немају велики број стабала, могу током касне јесени да обаве санитарну резидбу. Тада се уклањају сломљене, оштећене и сухе гране, ако видимо симптоме обољења или напада штеточина, мумифициране плодове.

Права резидба се оставља за рано прољеће, док воћке још мирују, а вегетација није кренула. То даје могућност одабира, хоће ли бити блага или јака, у складу са природом. Зими може доћи до измрзавања родних пупољака и ако смо урадили јаку резидбу можемо остати без урода. Њезиним одлагањем можемо провјерити да ли је дошло до измрзавања пупољака и прилагодити резидбу.

Зашто резати зими?

За велике плантаже уобичајено је да резидба траје скоро цијеле зиме, када је дан ведар и сух, без падавина. У овом периоду је лакше прегледати у каквом је стању крошња, утврдити положај грана, открити проблеме који су настали и које можемо отклонити. Само дрво се лакше сијече. За аматере у овом периоду је значајно да имају више времена да се посвете овом послу. 

Оно што је добро код резидбе у зимском периоду је да се смањује ризик од инфекција, штеточине, у већини случајева, мирују. Истовремено можете прегледати да ли су глодари и друге штеточине присутни у воћњаку. Мишеви, зечеви и срне могу нанијети велику штету, највише младим стаблима.

Проблеми који се јављају код резидбе у зимским мјесецима настају највише због захлађења, али и због јаких, хладних вјетрова. Нарочиту пажњу треба обратити на температуру на којој обављамо резидбу, а најбоље је када је изнад 0ºЦ. У условима негативне температуре, нарочито испод -5ºЦ, долази до оштећења ткива и такве ране су подложне појави разних инфекција. Избјегавајте резидбу по мразу и негативним температурама, јер гране постају ломљиве, пуцају, јављају се оштећења резног мјеста у виду пукотина или чирева.

Битно је о којој врсти или сорти се ради. Топлољубиве је боље оставити за рано прољеће, то се у првом реду односи на трешње, кајсије и ране шљиве. Такође, тада се орезују стабла која су обилно родила, ослабљена због напада штеточина или појаве обољења, тек посађене саднице и стара стабла која су почела да одумиру.

(Агро Клуб)
​