- Иако је у неколико наврата владајућа коалиција у Федерацији БиХ најављивала усвајање сета фискалних закона који ће значајно снизити порезе и доприносе и омогућити минималну плату од 1.000 КМ од наредне године, по свему судећи, од тога неће бити ништа, а како сматрају послодавци у ФБиХ, примјена тих нових закона могла би да почне тек од јануара 2025. године.

Ипак, у међувремену није искључена могућност да Влада Федерације БиХ донесе одлуку и да послодавцима омогући подизање плате до нивоа од 400 КМ неопорезиво, што би било неко прелазно рјешење.

"Тражили смо, а имамо обећање да послодавци могу повећавати плате неопорезиво до 400 КМ и то би релаксирало ситуацију, и највише од тога дијела би отишло раднику. У том случају Федерација БиХ ништа не губи, прикупља исти ниво доприноса као и до сада и на постојећи број радника, а повећава се плата радницима", рекао је Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца Федерације БиХ.

Овај захтјев послодаваца у Федерацији БиХ, по свему судећи, биће прихваћен с обзиром на то да је Нермин Никшић, премијер Федерације БиХ, недавно рекао да ће "отворити простор да се послодавцима омогући да додатно исплате радницима оно што су говорили". Рекао је и да се ради о износу између 450 и 500 КМ, што би уз неку тренутну минималну плату, која је 530 КМ, довело до 1.000 КМ.

"Сет фискалних закона може бити врло актуелан у првом кварталу сљедеће године, при чему нам је веома важно да осигурамо и онлине фискализацију, врло је важно да спријечимо неплаћање обавеза према држави, осигурали бисмо да покријемо буџетске рупе које ће неминовно настати у оном тренутку кад смањимо доприносе", рекао је Никшић, практично признајући да примјена нових фискалних закона неће почети од 1. јануара наредне године, како је то обећавано из Владе Федерације БиХ.

Као и у Влади ФБиХ, и у пословној заједници мишљења су да без онлине фискализације, која ће подићи ниво прихода, и надомјестити смањење пореза и доприноса на плату, не треба ићи у примјену измијењених фискалних закона. Ти фискални закони тренутно су још у изради, нису прошли Владу ФБиХ нити Економско социјални савјет, међутим и без њих Влада ФБиХ може прописати минималну плату.

"Постоји формула која каже да се корекција прави сваке године и по тој формули, ако се примјени, биће неко симболично повећање, од неких 30 марака. Влада може подићи и минималну плату за већи износ, али без фискалних закона, смањења доприноса и проширења основице то би била катастрофа за економију. Мислим да нико нема храбрости да то уради, и наша процјена је да би од 50.000 до 60.000 људи остало без посла у случају да се пропише минимална плата од 1.000 КМ без смањена доприноса", рекао је Смаилбеговић.

У овом тренутку око 200.000 КМ радника у Федерацији БиХ испод је плате од 1.000 КМ у нето износу, а у случају измјена сета фискалних закона, како се најављује, уз смањење доприноса и повећање пореске основице на топли оброк, превоз и регрес, њих око 120.000 осјетило би повећање.

"Ако би доприноси били смањени на 28 посто, како се прича, у бруту, минимална плата би била око 1.400 КМ. У сваком случају, око 120.000 људи добило би повећање, и то није мало, ради се о озбиљној реформи са више непознатих", истакли су у Удружењу послодаваца ФБиХ додајући да је реално да се фискални закони ураде до прољећа, затим да половином године почне онлине фискализација, а примјена нових фискалних закона тек у јануару 2025. године.

"Када почне примјена нових фискалних закона, онда би се укинула ова одлука од 400 КМ неопорезиво", рекао је Смаилбеговић.

(Независне)