Извор: ИНЗ

Свјетски дан земљишта обиљежава се сваке године 5. децембра као средство за усмјеравање пажње на важност здравог земљишта и залагање за одрживо управљање ресурсима земљишта. Генерална скупштина УН-а одредила је овај датум, 2014. као први службени Свјетски дан земљишта, наводе из Института за здравље и сигурност хране Зеница.

Веза воде и земљишта

Циљ је подићи свијест о важности и односу између земљишта и воде у постизању одрживих и отпорних пољопривредно-прехрамбених система. Јединствена глобална платформа не само да слави земљиште, већ такође оснажује и укључује грађане широм свијета да побољшају здравље земљишта. Опстанак наше Планете овиси о драгоцјеној вези између земљишта и воде. Вода у земљи, витална за апсорпцију нутријената од стране биљака, повезује наше екосистеме. Овај симбиотски однос је темељ наших пољопривредних система. Међутим, суочени с климатским промјенама и људским активностима, наша земљишта се деградирају, што представља превелики притисак на наше водне ресурсе.

Ерозија нарушава природну равнотежу, смањујући инфилтрацију воде и доступност за све облике живота. Праксе одрживог управљања земљиштем, као што су минимална обрада, плодоред, додавање органске материје и покривни усјеви, побољшавају здравље земљишта, смањују ерозију и загађење и побољшавају инфилтрацију и складиштење воде. Ове праксе такође чувају биодиверзитет земљишта, побољшавају плодност и доприносе секвестрацији угљика, играјући кључну улогу у борби против климатских промјена.

Сиромашно земљиште

Потхрањеност и несигурност исхране су дугогодишњи проблеми за човјечанство. У Институту напомињу да је повезаност земљишта са недостатком нутријената у усјевима збуњујућа будући да је примарни извор нутријената земљиште. Биљке добијају виталне ресурсе из два потпуно различита окружења – ваздух и земљиште. Храњиве материје које налазимо у животињској храни потичу из биљака или биљних намирница, које своје хранљиве материје добијају из земљишта. Дакле, нутритивни квалитет и количина хране директно су повезани са квалитетом и здрављем земљишта.

Здрава земљишта могу подржати продуктивност, разноликост и еколошке карактеристике копнених екосистема (ФАО, 2020). Ако земљишта нису здрава, њихова способност да производе здраву и храњиву храну је смањена или изгубљена. Земљишта су сложени екосистеми који обављају задивљујуће функције настанка, складиштења, трансформација и рециклирање битних елемената који су нам свима потребни и који се преносе од земљишта до биљака, а затим до животиња.  Ово складиштење и пренос храњивих материја је могуће кроз замршене физичке, хемијске и биолошке процесе укључене у трансформацију недоступних извора храњивих материја као што су азот и фосфор у биљкама у доступне форме.

Земљишта нису инертна: она су живи екосистеми који пружају физичку структуру и подршку, те хемијско и биолошко окружење за проток храњивих материја до коријена, утјечући на механизме за усвајање храњивих материја усјева и регулацију губитка храњивих материја у окружење. За обављање свих ових функција потребно је разумјети, вредновати и чувати земљиште и системе који  омогућавају производњу наше хране и њене нутритивне вриједности, од којих зависи наше здравље.

Кључне поруке

Како истичу из ИНЗ-а, кључне поруке овогодишњег Свјетског дана земљишта су -  Земља и вода су неопходни ресурси за одржавање живота на Земљи. Земљиште и вода представљају основу за производњу хране, екосистеме и добробит људи. Препознајући њихову непроцјењиву улогу, можемо предузети проактивне мјере за очување ових ресурса за будуће генерације. Ерозија и збијање земљишта нарушавају способност земљишта да складишти, одводи и филтрира воду и повећава ризик од поплава, клизишта и пјешчаних/прашинастих олуја. Здраво земљиште игра кључну улогу природног филтера, прочишћавајући и чувајући воду док се инфилтрира у земљу.

Земљиште и вода су међусобно повезани ресурси којима је потребно интегрирано управљање. Здравље земљишта и квалитет и доступност воде су међусобно повезани. Провођење праксе одрживог управљања земљиштем повећава доступност воде за пољопривреду. Здрава земљишта, обогаћена органском твари, играју кључну улогу у регулирању задржавања и доступности воде.

Ефикасна употреба квалитетне воде, промовисање одрживе употребе ђубрива и пестицида, примјена одговарајућих метода наводњавања, побољшање система дренаже, контрола пумпања и праћење нивоа салинитета тла и подземних вода су од суштинског значаја за одржавање одрживих пољопривредних пракси. Одрживо управљање земљиштем је кључно за побољшање продуктивности воде у системима за наводњавање. Неодговарајуће управљање земљиштем и водама утиче на ерозију, биодиверзитет, плодност земљишта, те на квалитет и количину воде.

Лоше управљање

Недостатак воде доводи до губитка биодиверзитета земљишта, док испирање и еутрофикација из пољопривредних дјелатности доводе до губитка биодиверзитета у водним тијелима. Лоше управљање пестицидима и ђубривима не само да угрожава квалитет земљишта и воде, већ представља и значајан ризик за људско здравље и екосистеме. Лоше наводњавање и одводњавање су неки од главних покретача заслањивања земљишта. Пораст нивоа мора доприноси губитку земљишта, повећавајући ризик од заслањивања и содификације земљишта, што може негативно утицати на пољопривредну продуктивност, кажу стручњаци ИНЗ-а.
​
Очување земљишта и воде доприноси ублажавању климатских промјена и прилагођавању.