Док наставља да Москви испоручује дронове камиказе, Иран је потврдио набавку руских ловаца, тренажних авиона и хеликоптера.

Извор: Политика / Бошко Јакшић

Док се војни стратези, дипломате и аналитичари баве питањем колико је далеко Иран спреман да иде у подршци Хамасу, власти у Техерану усагласиле су значајан војни споразум с Русијом и поносно објавиле да су Каспијску флоту оснажиле разарачем који је опремљен да лансира крстареће ракете.

Јачање војне сарадње с Москвом, убрзано избијањем украјинског рата, изазива посебну пажњу јер мења геостратешке балансе у нестабилном подручју ширег Блиског истока.

Заменик иранског министра одбране, генерал Мехди Фарахи, потврдио је набавку 50 руских ловаца „сухој Су-35”, тренажних авиона „јаковљев Јак-130” и борбених хеликоптера Ми 28, додајући да је испорука већ у току. Русија је првобитно имала обавезу да ловце испоручи Египту, али је Каиро отказао поруџбину под америчким притиском.

Фарахијево саопштење не разјашњава да ли ће Иран добити оружје противваздухопловне одбране. Раније се спекулисало да ће Техеран набавити савремени систем С-400, унапређену верзију система С-300, који је Русија испоручила 2016. Помињала се и куповина 300 руских тенкова Т-90.

Иран је до сада поседовао само неколико десетина старих руских ловаца „миг 29”, купљених деведесетих година 20. века, и нешто престарелих америчких модела Ф-14, набављених још пре Исламске револуције 1979, па куповина савремених борбених средстава одражава амбицију Техерана да постане респектабилна војна сила на копну, мору и ваздуху.

Под санкцијама Запада, Исламска Република се деценијама бори да одржи своју ваздухопловну флоту тражећи партнере у Русији, која је такође под санкцијама. Почетком године високи саветник председника Владимира Путина био је у Техерану, када је изразио спремност Русије за заједнички пројекат производње хеликоптера. Начелник Генералштаба генерал Мохамед Бахери надгледао је формирање флоте од 128 хеликоптера, од којих је половина недавно предата регуларној армији током вежби у провинцији Керман.

Иран је 2018. објавио почетак сопствене производње ловца „ковсар”, за који се верује да је копија америчког ловца Ф-4, који је Иран купио још у време шаха Резе Пахлавија.

Оно што је, кад је реч о војној сарадњи две земље, изазвало забринутост на Западу јесу испоруке Русији хиљада иранских борбених дронова, за које се верује да су коришћени на фронтовима Украјине. Техеран инсистира да су испоруке дронова камиказа обављене пре избијања конфликта, што Кијев и његови савезници одбацују тврдећи да поседују доказе који наговештавају да се дронови, навођене авио-бомбе и артиљеријска муниција континуирано испоручују Русији, која убрзано троши своје залихе. Тврди се и да Техеран помаже Москви да изгради сопствену фабрику беспилотних летилица.

Иранске власти мораће да одговоре и на спекулације да су испоруке ловаца Су-35 руска отплата за иранске дронове, као и на сумње Вашингтона да Иран разматра испоруке Русији балистичких ракета средњег домета које би се користиле у Украјини, што иранске власти демантују.

У међувремену је у Каспијско море, највећу површину воде унутар копна на свету, поринут разарач „Деиламан”, назван по граду на северу Ирана. Према извештају иранске агенције ИРНА, разарач је опремљен за лансирање крстарећих ракета и истовремено детектује стотину различитих циљева, укључујући бродове, дронове, хеликоптере, подморнице и авионе. У стању је да лансира торпеда чија брзина достиже 30 чворова.

Нешто пре тога, Иран је представио нову хиперсоничну ракету „фатах 2”, за коју се каже да може да погоди циљеве на удаљености од 1.400 километара.

Иран Каспијско море, које дели с Русијом, Азербејџаном, Казахстаном и Туркменистаном, назива „морем мира и пријатељства”, а упућивање савременог разарача, шестог ратног брода у каспијској флоти, тумачи као потребу осигурања трговачких флота сузбијањем тероризма и спречавањем могућих инцидената у будућности. Иако је Русија најјача поморска сила у каспијском региону, Иран је још у време шаха Резе покушавао да оснажи присуство своје ратне морнарице, а после револуције 1979. успостављене су три поморске базе.

Иран има добре односе са свим суседима на обалама Каспијског мора, а једини неспоразуми избијају с властима у Бакуу које Техеран критикује због војне сарадње Азербејџана с његовим архинепријатељем – Израелом.

Управо је Израел, као и подршка Вашингтона коју има, повод за поновљене ракетне и нападе дроновима на америчке снаге на Блиском истоку, што носи ризик од увлачења САД у конфликт с Ираном, чије милиције оперишу по Ираку, где Америка има око 2.500 војника, и Сирији, где их је око 900. Техеран саопштава да су напади резултат „погрешне америчке политике”, укључујући подршку Израелу.

Највећа иранска куповина руског оружја у последње три деценије, први пут најављивана 2021, могла би да се покаже као велики добитак и за Москву и за Техеран. Зато је Џон Кирби, представник за штампу Беле куће, изјавио недавно да ће САД наставити да пажљиво прате односе Ирана и Русије и да ће, ако затреба, предузети „одговарајуће мере”.