УНЕСЦО представио пројекат: Медијска и информацијска писменост је најбитнија вјештина у 21. вијеку
Сарајево, 01. децембар 2023. године - Наше право да примимо информацију је угрожено и контаминирано говором мржње, речено је то данас у Сарајеву на промоцији треће фазе пројекта „Изградња повјерења у медије у Југоисточној Европи: Подршка новинарству као јавном добру“.
Синиша Шешум, шеф УНЕСЦО-ове канцеларије у Сарајеву, поручио је да је битно нагласити да се овај пројект базира на искуствима из претходне двије фазе које су имплементиране у ранијем периоду.
“Овај пројект промовише и његује слободу изражавања у Југоисточној Европи, промовише слободне, независне и плуралистичке медије. Оно што је значајно је да промовише новинарство као јавно добро, борећи се против дезинформација. Морамо нагласити да пројекат има директан допринос остваривању два циља одрживог развоја. Један везан за родну равноправност и други за јачање мира”, рекао је Шешум.
Пројект је посвећен јачању капацитета медија и новинара како би осигурали поштовање професионалних и етичких стандарда у новинарству, укључујући родну равноправност и одговорност медија.
“Кроз пројект желимо ојачати слободу изражавања и циркулацију и, оно што је најважније, тачне информације. На овај начин се боримо против дезинформација и промовишемо потребу регулације дигиталних платформи и интернетских медија да би се ово што више темељило на људским правима. Пројект ће радити на јачању медијске и информацијске писмености како би се ојачало критичко размишљање код свих, а нарочито младих, везано за проток и кориштење информација”, додао је Шешум.
Адебаyо Бабајиде, замјеник шефа Делегације ЕУ у БиХ, рекао је како је свим грађанима јако важно да могу вјеровати медијима, да имамо поуздане, тачне и непристрасне информације. Додаје да, нажалост, имамо факторе који могу то повјерење пољуљати.
„Улога медија требала би бити да нам представљају чињенице и да на тај начин штите демократске вриједности. Медији уствари треба да буду очи и уши јавности и треба да осигуравају да они на власти буду одговорни, а истовремено служе као платформа да се чују и други гласови. Међутим, посебно у вријеме једне изузетно присутне онлине атмосфере појам медија је промијењен.
Посебно зато што се дезинформације у тим условима шире попут пожара и зато нам је у тим условима потребна помоћ професионалних медија“, рекао је Бабајиде.
Управо из тих разлога Европска унија је подржала пројект са 3.000.000 еура.
„Ми подржавамо медијску писменост, што постаје можда једна од кључних способности потребних грађанима у 21. стољећу. Чинећи то желимо допринијети информисанијем и ангажованијем друштву. Нажалост, новинари и медији у БиХ су под великим притиском. Јачање слободе изражавања и слободе медија је један од кључних приоритета власти на путу ка ЕУ“, додао је Бабајиде.
Секретарка Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине Биљана Чамур-Веселиновић истакла је како је медијска писменост у школама веома битна. Додала је да је овај пројект од изузетног значаја за јачање медијске слободе јер пружа подршку новинарској професији који се суочавају с изазовима дезинформација.
„С обзиром на свеприсутност дезинформација у савременом друштву истичемо важност рада на јачању интегритета новинарства и повећању повјерења јавности у медијске изворе. Медијска писменост је кључна компонента за оснаживање компетенција друштвене партиципације и развоја демократске културе“, рекла је Чамур-Веселиновић.
Додала је да Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине препознаје напредак у области медијске и информацијске писмености у систему високог образовања у БиХ, наглашавајући да се предмет изучава на пет јавних универзитета.
Гуилхерме Цанела де Соуза Годои, шеф Одјела за слободу изражавања и сигурност новинара и шеф Јединице за медијску и информацијску писменост и дигиталне вјештине у УНЕСЦО-вом сједишту у Паризу, рекао је како је интернет највећа револуција за слободу изражавања након Гутенбергове машине за писање, дајући нам слободу изражавања и примања информације.
„Морамо је заштитити. Многи људи у прошлости нису имали могућност да се њихов глас чује. Ми имамо, зато морамо да је заштитимо. Ми говоримо о праву да се даје и прими информација. Ми комуницирамо на Тиндеру, расправљамо о политици на различитим платформама. Дајемо, али и хоћемо да примимо информацију. Тај дигитални простор је онечишћен говором мржње и наше право да примимо информацију је угрожено“, рекао је Цанела де Соуза Годои.
Додао је да „у ЕУ да бисте направили тостер треба испоштовати више правила него што то морају урадити компаније са милијардама корисника. То треба мијењати“.
Јосхуа Массаренти, регионални координатор пројекта при УНЕСЦО-овој канцеларији у Сарајеву, нагласио је како ће активности бити провођене до половине 2026. године.
„Овај трогодишњи програм од три милиона еура има три различита дугорочна циља. То су подршка саморегулацији, медијска писменост и јачање етике у новинарству“, рекао је Массаренти.
Данас су презентиране и УНЕСЦО-ове “Смјернице за управљање дигиталним платформама: заштита слободе изражавања и приступа информацијама кроз приступ с више учесника“.
УНЕСЦО, као водећа УН агенција која промовише медијску и информацијску писменост на глобалном нивоу, израдио је смјернице за транспарентније и сигурније кориштење интернета за све актере укључене у процес онлине комуникације.
Синиша Шешум, шеф УНЕСЦО-ове канцеларије у Сарајеву, поручио је да је битно нагласити да се овај пројект базира на искуствима из претходне двије фазе које су имплементиране у ранијем периоду.
“Овај пројект промовише и његује слободу изражавања у Југоисточној Европи, промовише слободне, независне и плуралистичке медије. Оно што је значајно је да промовише новинарство као јавно добро, борећи се против дезинформација. Морамо нагласити да пројекат има директан допринос остваривању два циља одрживог развоја. Један везан за родну равноправност и други за јачање мира”, рекао је Шешум.
Пројект је посвећен јачању капацитета медија и новинара како би осигурали поштовање професионалних и етичких стандарда у новинарству, укључујући родну равноправност и одговорност медија.
“Кроз пројект желимо ојачати слободу изражавања и циркулацију и, оно што је најважније, тачне информације. На овај начин се боримо против дезинформација и промовишемо потребу регулације дигиталних платформи и интернетских медија да би се ово што више темељило на људским правима. Пројект ће радити на јачању медијске и информацијске писмености како би се ојачало критичко размишљање код свих, а нарочито младих, везано за проток и кориштење информација”, додао је Шешум.
Адебаyо Бабајиде, замјеник шефа Делегације ЕУ у БиХ, рекао је како је свим грађанима јако важно да могу вјеровати медијима, да имамо поуздане, тачне и непристрасне информације. Додаје да, нажалост, имамо факторе који могу то повјерење пољуљати.
„Улога медија требала би бити да нам представљају чињенице и да на тај начин штите демократске вриједности. Медији уствари треба да буду очи и уши јавности и треба да осигуравају да они на власти буду одговорни, а истовремено служе као платформа да се чују и други гласови. Међутим, посебно у вријеме једне изузетно присутне онлине атмосфере појам медија је промијењен.
Посебно зато што се дезинформације у тим условима шире попут пожара и зато нам је у тим условима потребна помоћ професионалних медија“, рекао је Бабајиде.
Управо из тих разлога Европска унија је подржала пројект са 3.000.000 еура.
„Ми подржавамо медијску писменост, што постаје можда једна од кључних способности потребних грађанима у 21. стољећу. Чинећи то желимо допринијети информисанијем и ангажованијем друштву. Нажалост, новинари и медији у БиХ су под великим притиском. Јачање слободе изражавања и слободе медија је један од кључних приоритета власти на путу ка ЕУ“, додао је Бабајиде.
Секретарка Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине Биљана Чамур-Веселиновић истакла је како је медијска писменост у школама веома битна. Додала је да је овај пројект од изузетног значаја за јачање медијске слободе јер пружа подршку новинарској професији који се суочавају с изазовима дезинформација.
„С обзиром на свеприсутност дезинформација у савременом друштву истичемо важност рада на јачању интегритета новинарства и повећању повјерења јавности у медијске изворе. Медијска писменост је кључна компонента за оснаживање компетенција друштвене партиципације и развоја демократске културе“, рекла је Чамур-Веселиновић.
Додала је да Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине препознаје напредак у области медијске и информацијске писмености у систему високог образовања у БиХ, наглашавајући да се предмет изучава на пет јавних универзитета.
Гуилхерме Цанела де Соуза Годои, шеф Одјела за слободу изражавања и сигурност новинара и шеф Јединице за медијску и информацијску писменост и дигиталне вјештине у УНЕСЦО-вом сједишту у Паризу, рекао је како је интернет највећа револуција за слободу изражавања након Гутенбергове машине за писање, дајући нам слободу изражавања и примања информације.
„Морамо је заштитити. Многи људи у прошлости нису имали могућност да се њихов глас чује. Ми имамо, зато морамо да је заштитимо. Ми говоримо о праву да се даје и прими информација. Ми комуницирамо на Тиндеру, расправљамо о политици на различитим платформама. Дајемо, али и хоћемо да примимо информацију. Тај дигитални простор је онечишћен говором мржње и наше право да примимо информацију је угрожено“, рекао је Цанела де Соуза Годои.
Додао је да „у ЕУ да бисте направили тостер треба испоштовати више правила него што то морају урадити компаније са милијардама корисника. То треба мијењати“.
Јосхуа Массаренти, регионални координатор пројекта при УНЕСЦО-овој канцеларији у Сарајеву, нагласио је како ће активности бити провођене до половине 2026. године.
„Овај трогодишњи програм од три милиона еура има три различита дугорочна циља. То су подршка саморегулацији, медијска писменост и јачање етике у новинарству“, рекао је Массаренти.
Данас су презентиране и УНЕСЦО-ове “Смјернице за управљање дигиталним платформама: заштита слободе изражавања и приступа информацијама кроз приступ с више учесника“.
УНЕСЦО, као водећа УН агенција која промовише медијску и информацијску писменост на глобалном нивоу, израдио је смјернице за транспарентније и сигурније кориштење интернета за све актере укључене у процес онлине комуникације.
