Ако дође до најављеног повећања најниже плате у Републици Српској са 700 на 1.050 марака десетине хиљада радника остаће без посла, а поједини послодавци биће приморани да затворе предузећа.

Став је то пословне заједнице на најаву да би најнижа плата у Републици  Српској од почетка идуће године могла да буде повећана за 350 КМ, односно на 1.050 марака.

- Одговорност је на највишим носиоцима власти да предлажу и усвајају одлуке, али и да за исте сносе како позитивне тако и негативне посљедице.

У тренутку када партнери из ЕУ траже смањење цијена због пада тражње, драстично повећање најниже плате на 1.050 донијело би несагледиве посљедице. Ако до тога дође биће угрожене на десетине хиљада радних мјеста, а извјестан број послодавца затвориће предузеће јер терет тога повећања једноставно неће моћи поднијети  - казао је “Гласу” директор Уније послодаваца РС Саша Аћић.

Нагласио је да би повећање најниже плате за чак 50 одсто био окидач за урушавање економског раста и система социјалне заштите.

- Дакле, одговорност за било какву одлуку таквог типа доноси Влада РС. Ми само указујемо који би све проблеми могли настати доношењем њихових одлука. Јасно је да би наступиле велике посљедице по економију Српске. Радна мјеста била би угрожена, не само у приватном сектору и индустрији, него и јавном сектору који сигурно не може изнијети овај износ најниже плате - закључио је Аћић.

Сличног мишљења је и директор предузећа “Санино” из Дервенте Радован Пазуревић, који сматра да коначну одлуку о повећању најниже плате треба дати струка.

- Економисти и наука требало би да кажу шта је реално. Разумијем потребу предсједника Српске да гради идеје и жеље да људи остају овдје. То је сасвим у реду. Међутим, морамо видјети шта је реално. Колико је то могуће? Шта се десило у Републици Српској добро да би за 50 одсто била повећана најнижа плата - упитао је Пазуревић.

Нагласио је да се најнижа плата не може тако одређивати и преко “кољена ломити”.

- Морамо то аналитички посматрати. Поред тога постоји и други проблем. Наиме, најнижа плата се даје некоме ко је неквалификовани радник, некоме ко не прави норму, односно онима који из здравствених и других разлога не могу да направе учинак. Дакле, то је плата за неког ко долази на посао, али доћи на посао је једна ствар, а радити је друга. Сви идемо на посао, али колико сви доласком на посао остваре од норме је други проблем - поручио је Пазуревић.

Ако тога што само иде на посао, наглашава Пазуревић, послодавци награде са 1.050 марака, он ће бити приближен радницима који стварно раде и зарађују.

- Онда се поставља питање колику ће плату имати високо квалификовани радници. Морамо спустити лопту на земљу. Нека струка да коначну ријеч, а ми као послодавци ћемо то и поштовати - закључио је Пазуревић.  
И економисти сматрају да је потребно направити економску анализу када је ријеч најави могућег повећања најниже плате са 700 КМ на 1.050  марака, а не радити све ад хок и на пречац.

- Све је изводљиво у случајевима када политика доноси одлуке. У овом тренутку не видим квалитетне аргумента за повећање најниже плате на 1.050 марака. Сматрам да би то изазвало више штете него користи. Све је ово пребрзо предложено и није остављено довољно времена да се све то размотри - рекао је “Гласу” декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Марко Ђого.

Замка

Марко Ђого казао је да у најављеном повећању најниже плате са 700 на 1.050 марака постоји и замка коју надлежни не виде.

- Неки ће бити задовољни, али они који не буду задовољни имаће значајне штете у смислу да ће остати без посла. Колико је то тренутно радника, тешко је процијенити?! Мислим да су они који имају плату испод 800 марака у угроженој категорији, односно да ће их послодавци прије отпустити него повећати плате на износ који се спомиње - казао је Ђого.

(Глас Српске)