Очекивана инфлација за ову годину износи 7,9 одсто, што је ниже од очекивања исказаних у јулу ове године, саопштено је из Централне банке БиХ (ЦБ БиХ), која је урадила анкету о инфлацијским очекивањима у септембру ове године.

Како су навели из Централне банке БиХ, резултати анкете указују на релативно ублажавање краткорочних инфлацијских очекивања за текућу годину.

"Очекивана агрегирана инфлација за 2023. годину износи 7,9 одсто, што је ниже од очекивања исказаних у јулу ове године, када су судионици у анкети предвиђали просјечну инфлацију од 8,3 одсто", навели су из ЦБ БиХ.

Додаје се да инфлацијска очекивања за 2024. годину у овом кругу анкетирања износе 5,2 одсто, што је нешто благо ниже него очекивања у јулској анкети, али говори да судионици очекују наставак раста цијена и не очекују брзо елиминисање инфлације.

"Резултати анкете сугеришу да су очекивања да ће инфлација до краја године имати благу тенденцију пада, с тим да је и даље на много вишем нивоу од вишегодишњег просјека. Инфлација је поново постала један од кључних макроекономских индикатора и у посљедње двије године знатно утиче на сва економска кретања у БиХ и свијету", казали су из Централне банке БиХ.

Економиста Игор Гавран рекао је за "Независне новине", с обзиром на то да је ријеч о анкети и очекивањима, односно претпоставкама, да их је немогуће провјерити или измјерити вјероватноћу.

"Као што су очекивања из јула сада измијењена наниже, могуће је да ова очекивања буду накнадно измијењена навише. Мислим да је реално очекивати пад оног дијела инфлације који је искључио 'увозни', с обзиром на трендове у еврозони и другим земљама с којима смо економски повезани, али остаје неизвјесност како ће се кретати цијене нафте и других енергената (актуелни рат на Блиском истоку, могућност даљег смањења производње чланица ОПЕЦ+ и евентуално повећање тражење због хладније зиме) и хоће ли домаће власти дјеловати било каквим ефикасним мјерама за контролу и смањење цијена или ће све остати углавном препуштено трговцима да наставе остваривати екстрапрофит и цијене држати на нереално високом нивоу", објашњава Гавран.

Додаје да ће цијене хране такође бити под утицајем климатских прилика и функционалности ланаца снабдијевања.

"У сваком случају, чак и оваква предвиђања, ако се остваре, не значе било какво олакшање грађанима или побољшање животног стандарда, јер и даље значе раст цијена и то на много вишу основицу. Тек значајан пад цијена би донио добробит и суштинску промјену за грађане. Бојим се да оваква очекивања креирају илузију да инфлација престаје бити проблем и да ће власти, које ни до сада нису учиниле практично ништа, схватити као поруку да поготово сада више то не морају", закључио је Гавран.

(Независне)