Трошак за антидепресиве и лијекове за смирење прешао два милиона КМ
FOTO: Ilustracija
Број издатих рецепата за лијекове за смирење и антидепресиве током осам мјесеци ове године већи је у односу на број издатих рецепата ових лијекова у истом периоду лани, показују подаци Фонда здравственог осигурања Републике Српске.
Тако су љекари грађанима Српске ове године издали 101.157 рецепата за лијекове за смирење и 109.891 рецепат за антидепресиве, а укупан трошак за ове лијекове прешао је цифру од два милиона КМ.
"Међу лијековима за смирење најчешће се прописује алпазолам, а од антидепресива серталин", истакли су у ФЗО РС.
Како су навели, лијекови за нервни систем, а у које се убрајају лијекови за смирење и антидепресиви, налазе се на трећем мјесту најпрописиванијих лијекова.
"У истом периоду прошле године прописана су 97.154 рецепта за лијекове за смирење и 102.259 рецепата за антидепресиве. Трошак Фонда за лијекове за смирење за осам мјесеци прошле године био је око 1,3 милиона КМ, а за антидепресиве 674.603 КМ", навели су у Фонду, додајући да финансирају оне лијекове за смирење и антидепресиве који се налазе на листи лијекова који се издају на рецепт.
Биљана Милошевић, социолог, истиче да су ови подаци фрапантни те да се с обзиром на бројност становништва ради се о енормно високој цифри.
"Имали смо проблеме недавне пандемије, и то су проблеми глобалних размјера који се претачу и на наше друштво, чиме се ствара криза по ментално здравље и који подстичу краткорочне и дугорочне стресове код људи и поткопавају ментално здравље", рекла је Милошевићева за "Независне новине".
Према њеним ријечима, свакодневне економскополитичке приче се свјесно или несвјесно одражавају на појединце и остављају траг на њима.
"Не носимо се сви ми исто са проблемима. Не доживљавамо сви на исти начин одређене стресне ситуације. Неко је више отпоран, а неко слабије. Све то резултира проблемима који долазе из сфере менталног здравља", рекла је она.
Маја Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, истакла је за "Независне новине" да постоји низ фактора који доводе до депресивног стања, а неки од њих су нарушено самопоуздање и самопоштовање, осјећај усамљености, као и губици блиских особа, партнера или посла.
"Чим примијетимо да имамо у окружењу особе које имају депресивна стања, јако је битно да обавимо разговор с њима и да им помогнемо да потраже адекватну стручну помоћ", рекла је Зорићева.
Она је додала да је потребно нормализовати потребу за стручном помоћи.
"Психолози, психијатри и психотерапеути су особе које имају стручно знање и упутства како се на адекватан начин изборити са проблемима менталног и емоционалног функционисања. Јако је битно да охрабримо ближње у тражењу стручне помоћи. Препоручујемо да се прво крене са психотерапијским третманом па уколико нема напретка онда да се користи медикаментозна терапија", истакла је Зорићева.
(Независне)
Тако су љекари грађанима Српске ове године издали 101.157 рецепата за лијекове за смирење и 109.891 рецепат за антидепресиве, а укупан трошак за ове лијекове прешао је цифру од два милиона КМ.
"Међу лијековима за смирење најчешће се прописује алпазолам, а од антидепресива серталин", истакли су у ФЗО РС.
Како су навели, лијекови за нервни систем, а у које се убрајају лијекови за смирење и антидепресиви, налазе се на трећем мјесту најпрописиванијих лијекова.
"У истом периоду прошле године прописана су 97.154 рецепта за лијекове за смирење и 102.259 рецепата за антидепресиве. Трошак Фонда за лијекове за смирење за осам мјесеци прошле године био је око 1,3 милиона КМ, а за антидепресиве 674.603 КМ", навели су у Фонду, додајући да финансирају оне лијекове за смирење и антидепресиве који се налазе на листи лијекова који се издају на рецепт.
Биљана Милошевић, социолог, истиче да су ови подаци фрапантни те да се с обзиром на бројност становништва ради се о енормно високој цифри.
"Имали смо проблеме недавне пандемије, и то су проблеми глобалних размјера који се претачу и на наше друштво, чиме се ствара криза по ментално здравље и који подстичу краткорочне и дугорочне стресове код људи и поткопавају ментално здравље", рекла је Милошевићева за "Независне новине".
Према њеним ријечима, свакодневне економскополитичке приче се свјесно или несвјесно одражавају на појединце и остављају траг на њима.
"Не носимо се сви ми исто са проблемима. Не доживљавамо сви на исти начин одређене стресне ситуације. Неко је више отпоран, а неко слабије. Све то резултира проблемима који долазе из сфере менталног здравља", рекла је она.
Маја Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, истакла је за "Независне новине" да постоји низ фактора који доводе до депресивног стања, а неки од њих су нарушено самопоуздање и самопоштовање, осјећај усамљености, као и губици блиских особа, партнера или посла.
"Чим примијетимо да имамо у окружењу особе које имају депресивна стања, јако је битно да обавимо разговор с њима и да им помогнемо да потраже адекватну стручну помоћ", рекла је Зорићева.
Она је додала да је потребно нормализовати потребу за стручном помоћи.
"Психолози, психијатри и психотерапеути су особе које имају стручно знање и упутства како се на адекватан начин изборити са проблемима менталног и емоционалног функционисања. Јако је битно да охрабримо ближње у тражењу стручне помоћи. Препоручујемо да се прво крене са психотерапијским третманом па уколико нема напретка онда да се користи медикаментозна терапија", истакла је Зорићева.
(Независне)
