Споменик Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини, биће постављен 17. октобра у холу куће, која је припадала славном војсковођи из оба рата, најчувенијем герилцу Европе, миљенику државника попут фрацуског предсједника Шарла де Гола, спаситељу америчких пилота, носиоцу високих српских и америчких одликовања, у Брегалничкој улици 24 у Београду, рекао нам је мр Игор Брауновић, предсједник Патриотско еколошког удружења „Дрина“, која је, са пријатељима, откупила некадашњу Михаиловићеву кућу и обезбиједила израду споменика „српском чичи“.

И они који не знају, каже Брауновић, „без обзира колико били острашћени, сад, схватиће да је ово велики дан за Србију, „јер да није тако ми, као озбиљни људи и удружење, који иза себе имамо биографије пуне патриотизма према држави, роду своме и вјери својој, не бисмо се овим бавили.

-Ђенерал Михаиловић је рехабилитован, званично, на нашем, српском суду, што значи да, уз све, треба да поштујемо те одлуке’’, каже мр Брауновић.

-Ако је рехабилитован, страшно је што му се за гроб не зна. Одузимање права да се човјеку за гроб не зна, како је прошао Дража као и игуман манастира Троноше, архимандрит Георгије Бојић, један од кључних ослободилаца Лознице од фашиста у августу 1941. године, нигдје не стоји као казна у закону. Нигдје на бијелом свијету. Зато исправљамо те грешке и свима нама за наук и нашим покољењима да се, никад, не дијелимо до те мјере како смо се дијелили у прошлости и, што, нажалост, траје до данашњих дана.

Удружење Дрина је познато да слави све српске слободаре, без обзира на идеологију, из свих ратова као из најновијих, чији је Брауновић један од освједочених јунака, а сада је и предсједник Удружења бораца Србије и Републике Српске.

-Сваки тешко пострадали Србин од српске руке, у прошлости, мора бити испоштован, јер само то доприноси помирењу и то мирно, достојанствено, без помпе, како то му управо чинимо’’, каже Брауновић.

Подизање споменика Михаиловићу, свим срцем, поздравио је Василије Перић, начелник општине Угљевик, у Републици Српској, гдје велики трг носи име Драже Михаиловића.

-Дражу чак ни Брозови суд и полиција нису оптужили или осудили за ратне злочине, па зашто не би њему припало враћање части после силних деценија’’, каже Перић.

-Као локална самоуправа поштујемо све слободаре и родољубе од оних који су били у партизанима и оне у четницима. И драго нам је да то чинимо, али не да бисмо ширили подјеле, већ да бисмо их мирили. Мислим да код нас у Републици Српској у томе има и те како помака.

Петар Банковић, млади активиста „Наше Дрине“, потомак Миливоја Микана Лазића, слободара који су ослободили Лозницу од фашиста 1941. године, када је била први ослобођени град у тада поробљеној Европи, каже да „Брауновић види много даље од других, јер, уз све тешке битке које је водио, сада дјела на најсветијем послу, милом људима, али и богоугодним, да се Срби сложе и тако испунимо завјет нашег лелићког свеца, владике Николаја Велимировића, највећег чеда које је створила мајка Светосавка, после Светога Саве“.

-Поносни смо ми млади што смо у строју мр Игора Брауновића, да бринемо о љепоти своје земље, њеним добрима, да чувамо сваки њен педаљ и да, ево, на красан начин,доприносимо испрваљању неправди према људима који су вољели и људили и пострадали за свој род и отаџбину’’, каже Банковић.

„Наша Дрина“ је давно показала иницијативу да, од општине Ивањица, преузме бригу о Ђенераловом дому у родном Дражином градићу. Одговор је „на чекању“, па су зато откупили некадашњу кућу Дражину, јер, како каже Брауновић, „ако већ нема гроба, има куће у којој је живио ђенерал Михаиловић“.



Акадмемик Матија Бећковић, наш чувени пјесник, велики и доказани поштовалац ђенерала Михаиловића, овјековечио је чин постваљања споменика у Брегалничкој 24, поред осталог ријечима да таквим дјелом „Дража се враћа кући да уреди разрушени дом“. Тако, вели Бећковић, „свако добија своје место“ и поручује:

-Вратио се у свој дом мученик коме нема равна међу мученицима и херој кога је слобода родила, а издаја убила!