Име радника Асхок Таманга, из Непала, град Катманду, у подножју Хималаја, појавило се ових дана на бројним пословним порталима и у електронским медијима у Републици Српској и БиХ. Овај радник тренутно је ангажован на реконструкцији трамвајске пруге у Сарајеву за плату од 1.800 КМ, плус смјештај и три оброка, а све донедавно радио је и на радилишту у Приједору. Он је један је од осамдесетак радника из Непала који тренутно раде у БиХ.

Група радника из ове далеке азијске земље ангажована је и на једном од бијељинских радилишта. Од своје домовине удаљени су више од шест хиљада километара. Њихов послодавац није био вољан да нам дозволи контакт с Непалцима и фотографисање, под изговором да има проблема у комуникацији с агенцијом која посредује на довођење нове групе радника из Азије на бијељинска радилишта.

Поменути радник из Непала  један је од око 5.000 страних радника у БиХ, чији се број удвостручио од 2020. године.
Највише страних радника на ове просторе стиже нам из Турске, Бангладеша, Непала, Индије, па чак и из Кубе. Није занемарљив ни број радника који нам стижу из Србије.

Према процјенама аналитичара који се баве економским питањима, домаћи послодавци би тренутно могли запослити на десетине хиљада страних радника, јер радне снаге недостаје у бројним индустријским гранама. У томе их спречава спорост администрације, тврде из удружења послодаваца. Издавање радне дозволе још увијек је спор и неизвјесан поступак који често траје и до годину дана.

 Савјет министара БиХ сваке године утврђује квоту за увоз страних радника на основу рјешења из ентитетских завода за запошљавање. У овој години послодавци су добили дозволу да запосле око 4.000 радника из иностранства. 
Што се тиче Републике Српске, одобрена квота за ову годину износи 1.400 радника. У 2022. години издато је 1.595 радних дозвола и највише су ангажовани страни радници у грађевинарству, прерађивачкој индустрији и угоститељству.
На једном од бијељинских градилишта рекоше нам да није ни чудно да наши радници одлазе у земље Европске уније, како ми то кажемо, трбухом за крухом, у потрази за добром платом и сигурним радним мјестом, које подразумијева могућност напредовања у струци и искључивање непотизма, фамилијаризма и страначког уплива у област запошљавања, што је овдје постало устаљена пракса.



- Послодавци су годинама малим платама и ароганцијом, буквално, одбијали домаће раднике из својих фирми. Ко то не би волио да ради овдје за пристојну плату, да буде са својом породицом, фамилијом и са својим народом. Уосталом, ко је то процијенио да су страни радници бољи радници на градилиштима? Проблем језичких баријера је посебна прича”, каже нам један од пословођа на бијељинским градилиштима.

И док домаћи послодавци траже да се  број страних радника повећа, из Синдиката упозоравају да страни радници не могу замијенити домаћу радну снагу. У овој години највише је радних дозвола издато држављанима Србије - 453 и Турске - 300. Затим слиједи Бангладеш са 108 радних дозвола, Кина са 90, Индија са 54 и Непал са 40 радних дозвола.

Занимљиво је размишљање Саше Аћића, директора Уније послодаваца Републике Српске, који сматра да је основни разлог ангажовања страних радника ,,квалитативно и квантитативно неадекватна понуда радне снаге у Републици Српској”. Он сматра да би БиХ и Република Српска требало да уреде област имиграционе политике, јер би се након тога пуно брже и лакше издавале радне дозволе страним радницима и поједоставила би се процедура њиховог издавања.

Измјене Закона о запошљавању по хитном поступку

Народна скупштина Републике Српске је у јуну прошле године,  по хитном поступку, усвојила измјене закона о запошљавању страних држављана и лица без држављанства, према којима ће странци у Републици Српској користити поједностављену процедуру по питањима запошљавања. 


Семберске новине - Семберија инфо