Патријарх Порфирије: Чувајући српски језик, чувамо идентитет
Његова светост патријарх српски Порфирије, овогодишњи бесједник јубиларног 90. Вуковог сабора у Тршићу рекао је данас да је важно да српски народ сачува свој језик јер кроз језик чувамо свој идентитет и своју државу.
Патријарх је на почетку бесједе рекао да је размишљао данима о теми свог обраћања и да му се она указала када је улазио у Саборни храм у Београду, у порти гдје се налазе гробови Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића.
Он је истакао да чињеница да су сахрањени у порти цркве крије један дубљи смисао, јер су обојица имала, како је рекао, турбулентан однос са црквом.
- Историјска истраживања се никада не заустављају и свака генерација може слободно да дода и треба да на основу нових података и чињеница, шири и даје дубље углове сагледавања одређених феномена и општег напретка у знању и технологији, а личности које су живјеле тумачи на други начин - рекао је он.
Истакао је да, што је личност популарнија или вољенија, већи су начини сагледавања њеног живота и додао да свако тумачење има свој циљ.
Патријарх се освруо на живот Доситеја Обрадовића и његовог живота у Халеу гдје је похађао универизитет и на његову одлуку да "скине мантију".
- Истраживања су показала да су православни теолози на том унивезитету, а било их је 15 од којих су 11 били Срби, скидали мантије, не због идеологије, већ због конкретно застрашујућег разлога, јер је нова средина гајила анимозитет према њима због јеврејске заједнице - додао је он.
Он је рекао да једна Доситејева реченица "књиге браћо, а не звона и прапорци", говори о томе да он није био једини просветитељ свог времена и да је ширио идеју о просвјети.
- Будућност српске културе и црквеног живота у 18. вијеку усмјерили су спрски школовани калуђери - рекао је патријарх.
Он је додао да су први спрски просветитељи школовани по туђим царствима и да су високо вредновани као просветитељи, који су могли да помогну промјене и развој српског народа.
- Институција је била школа, друштво па и црква су могли да буду преображени само кроз школовање. Отварање школа имало је све већи значај јер су отварене под окриљем цркве - истакао је он.
Вуков језик, како је истакао патријарх, био је разумљив језик, који је ширио смисао живота по Христовом јеванђељу.
Он је додао да, као и тада, велике силе настоје да приближе себи један народ тако што желе економски да од њих буде завистан и да кроз неку врсту зависности изгуби свој културни идентитет.
- Народ не смије бти одвојен од своје матице и да буде припојен другој, а то јесте циљ неких данашњих сила. Језик Вука, Доситеја, краља Милутина и деспота Стефана и црква су дом и храна нашег националог идентитета. Налази се на удару оних сила који желе да га промијене, да му пресјеку проток, не треба посебно истицати, али треба подвући да није свима јасно да није ријеч о језику као феномену. Циљ има промјену човјека који говори на њему, прича и плаче, као и да формира друге нараштаја према томе - истакао је патријарх.
Он је навео да језик Вука и Доситеја није поклекао политичким циљевима и да је "у служби и одбрани наше земље, иниституција и цркве".
Он је на крају бесједе поновио да постоје два тумачења због чега су Вук и Доситеј сахрањени у порти Саборне цркве.
- Они се налазе изван цркве као да за њих у цркви мјеста нема, а као да са друге стране њима није ни потребна. Друго тумачење види другачију стварност, виде Вука и Доситеја, два страца који својом вјером и рукама указују на цркву као сабиралиште свих народа, као гарант његовог идентитета, узимајући за руке наше сународнике водећи их једног по једног - нагласио је патријарх Порфирије.
Танјуг / РТРС
Патријарх је на почетку бесједе рекао да је размишљао данима о теми свог обраћања и да му се она указала када је улазио у Саборни храм у Београду, у порти гдје се налазе гробови Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића.
Он је истакао да чињеница да су сахрањени у порти цркве крије један дубљи смисао, јер су обојица имала, како је рекао, турбулентан однос са црквом.
- Историјска истраживања се никада не заустављају и свака генерација може слободно да дода и треба да на основу нових података и чињеница, шири и даје дубље углове сагледавања одређених феномена и општег напретка у знању и технологији, а личности које су живјеле тумачи на други начин - рекао је он.
Истакао је да, што је личност популарнија или вољенија, већи су начини сагледавања њеног живота и додао да свако тумачење има свој циљ.
Патријарх се освруо на живот Доситеја Обрадовића и његовог живота у Халеу гдје је похађао универизитет и на његову одлуку да "скине мантију".
- Истраживања су показала да су православни теолози на том унивезитету, а било их је 15 од којих су 11 били Срби, скидали мантије, не због идеологије, већ због конкретно застрашујућег разлога, јер је нова средина гајила анимозитет према њима због јеврејске заједнице - додао је он.
Он је рекао да једна Доситејева реченица "књиге браћо, а не звона и прапорци", говори о томе да он није био једини просветитељ свог времена и да је ширио идеју о просвјети.
- Будућност српске културе и црквеног живота у 18. вијеку усмјерили су спрски школовани калуђери - рекао је патријарх.
Он је додао да су први спрски просветитељи школовани по туђим царствима и да су високо вредновани као просветитељи, који су могли да помогну промјене и развој српског народа.
- Институција је била школа, друштво па и црква су могли да буду преображени само кроз школовање. Отварање школа имало је све већи значај јер су отварене под окриљем цркве - истакао је он.
Вуков језик, како је истакао патријарх, био је разумљив језик, који је ширио смисао живота по Христовом јеванђељу.
Он је додао да, као и тада, велике силе настоје да приближе себи један народ тако што желе економски да од њих буде завистан и да кроз неку врсту зависности изгуби свој културни идентитет.
- Народ не смије бти одвојен од своје матице и да буде припојен другој, а то јесте циљ неких данашњих сила. Језик Вука, Доситеја, краља Милутина и деспота Стефана и црква су дом и храна нашег националог идентитета. Налази се на удару оних сила који желе да га промијене, да му пресјеку проток, не треба посебно истицати, али треба подвући да није свима јасно да није ријеч о језику као феномену. Циљ има промјену човјека који говори на њему, прича и плаче, као и да формира друге нараштаја према томе - истакао је патријарх.
Он је навео да језик Вука и Доситеја није поклекао политичким циљевима и да је "у служби и одбрани наше земље, иниституција и цркве".
Он је на крају бесједе поновио да постоје два тумачења због чега су Вук и Доситеј сахрањени у порти Саборне цркве.
- Они се налазе изван цркве као да за њих у цркви мјеста нема, а као да са друге стране њима није ни потребна. Друго тумачење види другачију стварност, виде Вука и Доситеја, два страца који својом вјером и рукама указују на цркву као сабиралиште свих народа, као гарант његовог идентитета, узимајући за руке наше сународнике водећи их једног по једног - нагласио је патријарх Порфирије.
Танјуг / РТРС
