Иако је откупна цијена пшенице ове године знатно јефтинија, цијена брашна и пекарских производа није нижа. Док млинари ћуте, пекари се правдају трошковима радне снаге. Пољопривредници кажу, најгоре прође онај ко нешто произведе.

Откупна цијена пшенице у млиновима ове године кретала се од 30 до 35 фенинга, односно колико кошта у просјеку једна кифла у пекари.

Због лошег квалитета рода, многи пољопривредници нису успјели достићи ни тих 30 фенинга по килограму пшенице које дају млинари. 

"Једна је кифла килограм пшенице. За 60 марака добијеш 100 кг брашна. Данас негдје кажу око 400 и нешто хљебова се прави од 100 кг брашна", истиче пољопривредник Петар Драгојловић.

Уз то, још чекају исплату обећаних подстицаја на локалном и ентитетском нивоу.

"Држава је дала 500 КМ по хектару, то је у реду, обећала 5 фенинга, то нема. Општина обеала 10 фенинга, то нема. То кад дате од неколико пута, то нема ништа од тога", наводи Драгојловић.

Пекари кажу да на цијену пшенице никако не могу да утичу, те да су и они у незавидној ситуацији, јер због високих трошкова радне снаге не могу да снизе цијене кифли, хљеба и других пецива. 

"Сви прећутно заобилазимо млинаре који су ти који врше откуп пшенице, они врше прераду брашна и у то калкулишу трошкове и своју добит, ми узимамо брашно од млинара на цијену коју они формирају. У недостатку радне снаге највећи проценат односи се на радну снагу", каже Раденко Пелемиш, предсједник Удружења пекара регије Бијељина.

Од млинара нисмо успјели добити одговор на питање како је откупна цијена једног килограма пшенице сведена на цијену кифле. Пред камере нису жељели, а ријетки који су се јавили на телефон рекли су да у то нису упућени. На крају, у бермудском троуглу без кривца пекар – млинар – пољопривредник, највише губе потрошачи.

Због лошег приноса пшенице, процјене су да ће домаће тржиште зависити од увозне пшенице, а то у коначници значи и даље повећање цијене хљеба и пекарских производа за крајње потрошаче, али и одустајање пољопривредника од нове производње. 


БХРТ