Тадић: Три директне изборне јединице за Предсједништво једино рјешење
БАЊАЛУКА - Европски суд за људска права још једном је показао да не разумије да је Устав БиХ један од анекса Дејтонског мировног споразума и да га се једино у том контексту може и тумачити.
Истакао је ово за “Глас Српске” правни савјетник предсједника Српске Огњен Тадић, коментаришући пресуду овог суда у којој је закључено да је дошло до повреде члана један Протокола 12 - општа забрана дискриминације и Европске конвенције о људским правима, због тога што Славен Ковачевић “није адекватно заступљен у Дому народа Парламента БиХ и Предсједништву БиХ”.
- Због тога је једино могуће тумачење ове одлуке такво да се поново потврђује да су једино рјешење три директне изборне јединице за Предсједништво БиХ и то Република Српска као посебна и двије изборне јединице у ФБиХ. Само тако може бити обезбијеђен дејтонски стандард који гарантује мир и европски стандард који гарантује недискриминацију. Може и са по једним чланом Предсједништва из два ентитета, али то не би прихватили Бошњаци због очигледне немогућности прегласавања, нити Хрвати због тога што тако Хрват никада не би био изабран - поручио је Тадић.
Овакав став дијаметрално је супротан првим тумачењима спорне одлуке из Стразбура. У Сарајеву су тада славодобитно устврдили да цијела БиХ треба да буде једна изборна јединица.
Сматра и да након ове пресуде Жељко Комшић и његов савјетник Славен Ковачевић, према чијем захтјеву је одлука донесена, требају дати оставке на своје функције, јер су добијене по њима неприхватљивом изборном систему.
- Што се БиХ тиче, она ће након ове одлуке наставити да још брже лови свој реп, као и раније од одлуке “Сејдић и Финци” из 2009. године - каже Тадић.
Иначе, пресудом у предмету “Ковачевић против БиХ” утврђено је и да “тренутни политички систем даје предност етничкој заступљености у односу на политичке, економске, друштвене, филозофске и друге факторе, што појачава етничке подјеле у земљи и поткопава демократски карактер избора”. Конститутивни народи, како је наведено у овој пресуди, “очигледно уживају повлаштен положај у садашњем систему”. У одлуци суда се наводи и да подносилац представке Славен Ковачевић, савјетник хрватског члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића, у суштини жали јер због аранжмана подјеле власти БиХ “није истинска демократија, већ етнократија”.
Пресуду је донијело вијеће од седам судија у саставу: Габријела Кучко-Штадлмајер (Аустрија), предсједница Вијећа, Тим Ејке (Велика Британија), Фарис Вехабовић (БиХ), Лулиа Антоанела Мотоц (Румунија), Армен Харутунџан (Јерменија), Ана Марија Гуера Мартинс (Португалија) и Ане Луисе Борман (Данска). Штадлмајерова је једина гласала против закључка суда приложивши издвојено мишљење.
Осврћући се на издвојено мишљење предсједавајуће судског вијећа (текст лијево), аустријског судије Габријеле Кучко-Штадлмајер, која је изразила негативан став у вези са овом апелацијом, Тадић каже како никако не треба заборавити да Аустрија није потписница поменутог Протокола 12, али и да Штадлмајерова јасно и недвосмислено у свом издвојеном мишљењу говори о лицемјерју подносиоца апелације, који се руководио провидном политиком која нема никакве везе са дискриминацијом и кршењем било каквих права.
- Ово није ништа друго до инструментализација овог суда, што је лијепо примијетила Штадлмајерова, како би се на крају срушио садашњи уставни поредак у БиХ - каже Тадић.
“Објективни” Вехабовић
Међу седам судија Европског суда за људска права који су одлучивали у предмету “Ковачевић” био је и Фарис Вехабовић, који никада није крио да је за стварање унитарне и грађанске БиХ. Његово име често се доводило и у везу са избором иностраних судија у Уставни суд БиХ и лобирањем за одређене кандидате. Прије пар година он је учествовао и у слању писма америчком предсједнику Џозефу Бајдену. У том писму Бајдену се предлаже десет приједлога реформских мјера које би САД требало да спроведе у БиХ.
Глас Српске
Истакао је ово за “Глас Српске” правни савјетник предсједника Српске Огњен Тадић, коментаришући пресуду овог суда у којој је закључено да је дошло до повреде члана један Протокола 12 - општа забрана дискриминације и Европске конвенције о људским правима, због тога што Славен Ковачевић “није адекватно заступљен у Дому народа Парламента БиХ и Предсједништву БиХ”.
- Због тога је једино могуће тумачење ове одлуке такво да се поново потврђује да су једино рјешење три директне изборне јединице за Предсједништво БиХ и то Република Српска као посебна и двије изборне јединице у ФБиХ. Само тако може бити обезбијеђен дејтонски стандард који гарантује мир и европски стандард који гарантује недискриминацију. Може и са по једним чланом Предсједништва из два ентитета, али то не би прихватили Бошњаци због очигледне немогућности прегласавања, нити Хрвати због тога што тако Хрват никада не би био изабран - поручио је Тадић.
Овакав став дијаметрално је супротан првим тумачењима спорне одлуке из Стразбура. У Сарајеву су тада славодобитно устврдили да цијела БиХ треба да буде једна изборна јединица.
Сматра и да након ове пресуде Жељко Комшић и његов савјетник Славен Ковачевић, према чијем захтјеву је одлука донесена, требају дати оставке на своје функције, јер су добијене по њима неприхватљивом изборном систему.
- Што се БиХ тиче, она ће након ове одлуке наставити да још брже лови свој реп, као и раније од одлуке “Сејдић и Финци” из 2009. године - каже Тадић.
Иначе, пресудом у предмету “Ковачевић против БиХ” утврђено је и да “тренутни политички систем даје предност етничкој заступљености у односу на политичке, економске, друштвене, филозофске и друге факторе, што појачава етничке подјеле у земљи и поткопава демократски карактер избора”. Конститутивни народи, како је наведено у овој пресуди, “очигледно уживају повлаштен положај у садашњем систему”. У одлуци суда се наводи и да подносилац представке Славен Ковачевић, савјетник хрватског члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића, у суштини жали јер због аранжмана подјеле власти БиХ “није истинска демократија, већ етнократија”.
Пресуду је донијело вијеће од седам судија у саставу: Габријела Кучко-Штадлмајер (Аустрија), предсједница Вијећа, Тим Ејке (Велика Британија), Фарис Вехабовић (БиХ), Лулиа Антоанела Мотоц (Румунија), Армен Харутунџан (Јерменија), Ана Марија Гуера Мартинс (Португалија) и Ане Луисе Борман (Данска). Штадлмајерова је једина гласала против закључка суда приложивши издвојено мишљење.
Осврћући се на издвојено мишљење предсједавајуће судског вијећа (текст лијево), аустријског судије Габријеле Кучко-Штадлмајер, која је изразила негативан став у вези са овом апелацијом, Тадић каже како никако не треба заборавити да Аустрија није потписница поменутог Протокола 12, али и да Штадлмајерова јасно и недвосмислено у свом издвојеном мишљењу говори о лицемјерју подносиоца апелације, који се руководио провидном политиком која нема никакве везе са дискриминацијом и кршењем било каквих права.
- Ово није ништа друго до инструментализација овог суда, што је лијепо примијетила Штадлмајерова, како би се на крају срушио садашњи уставни поредак у БиХ - каже Тадић.
“Објективни” Вехабовић
Међу седам судија Европског суда за људска права који су одлучивали у предмету “Ковачевић” био је и Фарис Вехабовић, који никада није крио да је за стварање унитарне и грађанске БиХ. Његово име често се доводило и у везу са избором иностраних судија у Уставни суд БиХ и лобирањем за одређене кандидате. Прије пар година он је учествовао и у слању писма америчком предсједнику Џозефу Бајдену. У том писму Бајдену се предлаже десет приједлога реформских мјера које би САД требало да спроведе у БиХ.
Глас Српске
