Адресу у БиХ мјесечно одјави 267 људи
Миграције становника из БиХ не јењавају, а да је тако, показују и званични подаци према којима је само лани пребивалиште у земљи одјавило чак 3.210 особа, што је у просјеку 267 мјесечно.
Ти подаци наведени су у оквирној стратегији сарадње са исељеништвом за период од 2024. до 2028. године, а која је у фази консултација. У том документу је наглашено да су бројеви када је ријеч о одласку становника сигурно и већи, јер многи који одлазе и не одјављују пребивалиште у БиХ.
Према доступним званичним подацима агенција за статистику земаља пријема и дипломатско‐конзуларних представништава БиХ, процјена укупног броја особа које живе у исељеништву, а које воде поријекло из БиХ износи најмање два милиона, што чини 56,6 одсто у односу на укупно 3.531.159 становника у БиХ, према посљедњем попису.
- Једина институција у БиХ која располаже агрегатним подацима о броју држављана који су одјавили пребивалиште или боравиште ради исељења у иностранство је Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ. Према њиховим подацима, у 2022. години 3.210 особа је одјавило пребивалиште у БиХ - наводи се у документу.
Од тог броја највише становника након одјаве пријавило је своју адресу у Њемачкој и то њих 834, док са на другом мјесту налази Аустрија у којој се скрасило 767 грађана, а на трећем Хрватска у којој је пребивалиште пријавило 627 људи. Затим слиједе Србија и Словенија у којима је пребивалиште пријавило 389, односно 326 грађана који су имали адресу у БиХ.
Нешто мање људи, тачније њих 70, након одјаве адресе у БиХ скрасило се у Ценој Гори, а 30 у Холандији.
Преосталих 167 грађана који су лани одјавили своје пребивалиште у БиХ скрасило се у осталим земљама широм свијета.
Демографи наводе да је БиХ кроз историју одувијек била емиграциона земља, односно увијек је више становништва одлазило него што је долазило.
- Прије рата, односно до деведесетих година у просјеку је годишње одлазило од 15.000 до 17.000 грађана. У посљедњем рату земљу је напустило око милион људи, од којих се 527.000 никада није вратило. Остали су у иностранству. Према даљим истраживањима, након окончања рата становништво је још интензивније одлазило. Запад нам од тада па све до данас гута радну снагу, односно отима. Они гледају себе и своју економију, а овамо су само забринути за БиХ - казао је “Гласу” демограф Стево Пашалић.
Нагласио је да је од посљедњег пописа 2013. године па закључно са крајем прошле године из БиХ отишло 283.734 људи, и то из Српске 94.029, из ФБиХ 183.910, а из Брчког нешто више од 5.000.
- Поред имиграција имамо и негативан природни прираштај. БиХ је земља у депопулацији и налази се међу 10 земаља у свијету, од којих је девет из Европе, а које ће до 2050. године имати највеће смањење броја становника. Статистика каже да БиХ има више од три милиона становника, али нема. Статистика не мјери миграције и не узима их у обзир. БиХ на годишњем нивоу губи 12,5 милијарди долара одласком људи. Ту се види да је Запад себичан - навео је Пашалић и додао да демографске проблеме не могу никако ријешити само демографске мјере за којима надлежни посежу.
Нагласио је да у тренутним проблемима земља треба да се окрене дијаспори и њеним инвестицијама.
- Лакше нам је за годину задржати 1.000 људи, него подићи рађање за 1.000 дјеце. То потписујем. Ми упорно гурамо новчане мјере. Све је то лијепо и треба родитељима, али то не подстиче рађање - казао је Пашалић и додао да ће у БиХ наставити да се смањује број становника.
Због свега тога наглашава да Српска треба да се окрене недемографским мјерама, односно да развија образовање, повећава продуктивност рада и примања.
- Све то тражи високе технологије, којима се привреда хитно мора окренути. Увоз страних радника, од Бангладешана до неких других, на домаће тржиште радне снаге је само нужно зло и неће ријешити проблем недостатка радника - закључио је Пашалић.
Дознаке
У оквирној стратегији сарадње са исељеништвом за период од 2024. до 2028. године наведено је и да дознаке које уплаћују људи из дијаспоре највећим дијелом служе члановима њихових породица који су остали у БиХ да покрију основне потребе приватне потрошње.
- Само један одсто анкетираних назначило је да се њихове новчане дознаке користе за пословне инвестиције. Исељеништво из БиХ има истински потенцијал да допринесе и убрза пријеко потребан економски развој кроз инвестиције и креирање радних мјеста, с обзиром на величину и економску моћ исељеништва БиХ - наведено је у документу.
(Глас Српске)
Ти подаци наведени су у оквирној стратегији сарадње са исељеништвом за период од 2024. до 2028. године, а која је у фази консултација. У том документу је наглашено да су бројеви када је ријеч о одласку становника сигурно и већи, јер многи који одлазе и не одјављују пребивалиште у БиХ.
Према доступним званичним подацима агенција за статистику земаља пријема и дипломатско‐конзуларних представништава БиХ, процјена укупног броја особа које живе у исељеништву, а које воде поријекло из БиХ износи најмање два милиона, што чини 56,6 одсто у односу на укупно 3.531.159 становника у БиХ, према посљедњем попису.
- Једина институција у БиХ која располаже агрегатним подацима о броју држављана који су одјавили пребивалиште или боравиште ради исељења у иностранство је Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ. Према њиховим подацима, у 2022. години 3.210 особа је одјавило пребивалиште у БиХ - наводи се у документу.
Од тог броја највише становника након одјаве пријавило је своју адресу у Њемачкој и то њих 834, док са на другом мјесту налази Аустрија у којој се скрасило 767 грађана, а на трећем Хрватска у којој је пребивалиште пријавило 627 људи. Затим слиједе Србија и Словенија у којима је пребивалиште пријавило 389, односно 326 грађана који су имали адресу у БиХ.
Нешто мање људи, тачније њих 70, након одјаве адресе у БиХ скрасило се у Ценој Гори, а 30 у Холандији.
Преосталих 167 грађана који су лани одјавили своје пребивалиште у БиХ скрасило се у осталим земљама широм свијета.
Демографи наводе да је БиХ кроз историју одувијек била емиграциона земља, односно увијек је више становништва одлазило него што је долазило.
- Прије рата, односно до деведесетих година у просјеку је годишње одлазило од 15.000 до 17.000 грађана. У посљедњем рату земљу је напустило око милион људи, од којих се 527.000 никада није вратило. Остали су у иностранству. Према даљим истраживањима, након окончања рата становништво је још интензивније одлазило. Запад нам од тада па све до данас гута радну снагу, односно отима. Они гледају себе и своју економију, а овамо су само забринути за БиХ - казао је “Гласу” демограф Стево Пашалић.
Нагласио је да је од посљедњег пописа 2013. године па закључно са крајем прошле године из БиХ отишло 283.734 људи, и то из Српске 94.029, из ФБиХ 183.910, а из Брчког нешто више од 5.000.
- Поред имиграција имамо и негативан природни прираштај. БиХ је земља у депопулацији и налази се међу 10 земаља у свијету, од којих је девет из Европе, а које ће до 2050. године имати највеће смањење броја становника. Статистика каже да БиХ има више од три милиона становника, али нема. Статистика не мјери миграције и не узима их у обзир. БиХ на годишњем нивоу губи 12,5 милијарди долара одласком људи. Ту се види да је Запад себичан - навео је Пашалић и додао да демографске проблеме не могу никако ријешити само демографске мјере за којима надлежни посежу.
Нагласио је да у тренутним проблемима земља треба да се окрене дијаспори и њеним инвестицијама.
- Лакше нам је за годину задржати 1.000 људи, него подићи рађање за 1.000 дјеце. То потписујем. Ми упорно гурамо новчане мјере. Све је то лијепо и треба родитељима, али то не подстиче рађање - казао је Пашалић и додао да ће у БиХ наставити да се смањује број становника.
Због свега тога наглашава да Српска треба да се окрене недемографским мјерама, односно да развија образовање, повећава продуктивност рада и примања.
- Све то тражи високе технологије, којима се привреда хитно мора окренути. Увоз страних радника, од Бангладешана до неких других, на домаће тржиште радне снаге је само нужно зло и неће ријешити проблем недостатка радника - закључио је Пашалић.
Дознаке
У оквирној стратегији сарадње са исељеништвом за период од 2024. до 2028. године наведено је и да дознаке које уплаћују људи из дијаспоре највећим дијелом служе члановима њихових породица који су остали у БиХ да покрију основне потребе приватне потрошње.
- Само један одсто анкетираних назначило је да се њихове новчане дознаке користе за пословне инвестиције. Исељеништво из БиХ има истински потенцијал да допринесе и убрза пријеко потребан економски развој кроз инвестиције и креирање радних мјеста, с обзиром на величину и економску моћ исељеништва БиХ - наведено је у документу.
(Глас Српске)
Више из категорије
