БиХ једина у Европи нема дигитални ТВ сигнал
Босна и Херцеговина је једина земља у Европи која нема дигитални телевизијски сигнал.
Иако се на дигиталу БиХ обавезала још 2006. године Женевским споразумом, а и новац за то је одавно обезбијеђен, пројекат је још на дугом штапу јер је годинама кочен на различите начине, од тога да се није могао постићи договор ко ће управљати опремом, до разних политичких притисака и оптужби да тендери приликом избора носилаца пројекта нису били у потпуности доступни и транспарентни.
Рампа за дигитализацију ТВ сигнала тренутно је спуштена од стране једног конзорцијума који је уложио жалбу јер му није додијељен уговор за спровођење процеса дигитализације.
"Имамо средства за овај пројекат, то је 25 милиона КМ плус ПДВ. БиХ је то прва обезбиједила и није била у могућности да спроведе. Комисија у оквиру Министарства комуникација и промета спровела је евалуацију тендера и дала је приједлог додјеле уговора. Међутим, због жалбе конзорцијума којем није додијељен уговор овај процес је тренутно на Канцеларији за жалбе БиХ", рекао је недавно министар комуникација и транспорта БиХ Един Форто, који је изразио наду да ће након што се спор ријеши БиХ коначно добити дигитални телевизијски сигнал.
"Ако ми то уговоримо након Канцеларије за жалбе, процес дигитализације траје најмање 18 мјесеци", рекао је Форто.
Међутим, питање је када ће спор уопште бити ријешен јер је поменуту жалбу Канцеларија за жалбе БиХ запримила тек прије десетак дана.
У одговору на упит "Независних новина" из Канцеларије су појаснили да је жалба упућена од групе понуђача коју чине: "МИБО комуникације" д.о.о. Сарајево (носилац) и чланови: "Роаминг Нетwоркс" д.о.о. Бањалука, "УНИС телекомуникације" д.д. Мостар и "Фламе Дата Тецхнологиес СРЛ" Румунија д.о.о.
"Жалба је у току, а изјављена је на одлуку о избору најповољнијег понуђача у поступку јавне набавке опреме за дигитални пренос и емитовање за Пројекат дигитализације јавних РТВ сервиса у БиХ, коју је овај орган запримио 7. августа 2023. године путем уговорног органа Министарства комуникација и промета БиХ", наводи се у одговору који смо добили.
Треба подсјетити и да се у БиХ дигитални земаљски ТВ сигнал тренутно емитује путем два мултиплекса. Мултиплекс А је резервисан за јавне емитере, а поред бројних проблема у вези с опремом, емитовање је почело у Сарајеву, Бањалуци и Мостару, али не и даље у пуном стандарду (ДВБ-Т2).
А да би се ствари са дигитализацијом убрзале, онда се кренуло у реализацију додјеле капацитета у Мултиплексу Ц. Тада је након јавног конкурса као најповољнији понуђач одабрана фирма "Мултиплеx сервице БХ" д.о.о. коју су основале комерцијалне ТВ станице: Нова БХ, Фаце ТВ, РТВ БН и ТВ Један из Сарајева. Њихова дозвола је ступила на снагу 1. новембра 2019. године. Из приче се убрзо повукла Фаце ТВ, након чега је услиједило пробијање рокова за емитовање, па је Регулаторна агенција за комуникације БиХ (РАК) укинула дозволу. Послије тога, расписан је тендер за Мултиплекс Д. Посао је добила компанија "Дасто Семтел" из Бијељине, која је, рецимо и то, већ имала слично искуство, јер је замијенила Фаце ТВ у Мултиплексу Ц. Дозвола од РАК-а добијена је крајем новембра 2022. на рок од 15 година. До данас они су инсталирали више од 20 предајника, а емитују сигнал у свакој од девет дигиталних зона у БиХ.
Из Регулаторне агенције за комуникације БиХ казали су за "Независне новине" да би транзиција аналогног у дигитални ТВ сигнал по питању Мултиплекса Д требало да се заврши до 31. децембра ове године. С друге стране, тврде да активности у процесу дигитализације јавних РТВ сервиса у БиХ нису у надлежности РАК БиХ, већ је то уређено посебном одлуком Савјета министара БиХ.
"Али, чињеница је да БиХ мора што прије и до краја испунити своју међународно ратификовану обавезу кроз успјешно окончан процес дигитализације", пише из РАК-а.
Колико ситуација са процесом дигитализације ТВ сигнала најблаже речено тапка у мјесту свједочи Пламенко Чустовић, бивши члан Савјета РАК-а.
"Мислим да се то морало завршити до краја 2017. године. Фрапантно је да се послије шест година ништа није урадило јер ме питате исту ствар која је била актуелна тада. То је увредљиво за памет да није урађено ништа и тешко је имати ријечи за такво поступање", каже Чустовић за "Независне новине".
"Имате подршку међународне заједнице, институција, али ствари стоје. То је све да ли си добронамјеран или не, односно желиш ли или не желиш нешто. Причало се о БиХ као о медијском мраку, да ћемо бити црна рупа Европе, мислио сам да се то преувеличава, али видите да јесмо", додао је Чустовић.
(Независне)
Иако се на дигиталу БиХ обавезала још 2006. године Женевским споразумом, а и новац за то је одавно обезбијеђен, пројекат је још на дугом штапу јер је годинама кочен на различите начине, од тога да се није могао постићи договор ко ће управљати опремом, до разних политичких притисака и оптужби да тендери приликом избора носилаца пројекта нису били у потпуности доступни и транспарентни.
Рампа за дигитализацију ТВ сигнала тренутно је спуштена од стране једног конзорцијума који је уложио жалбу јер му није додијељен уговор за спровођење процеса дигитализације.
"Имамо средства за овај пројекат, то је 25 милиона КМ плус ПДВ. БиХ је то прва обезбиједила и није била у могућности да спроведе. Комисија у оквиру Министарства комуникација и промета спровела је евалуацију тендера и дала је приједлог додјеле уговора. Међутим, због жалбе конзорцијума којем није додијељен уговор овај процес је тренутно на Канцеларији за жалбе БиХ", рекао је недавно министар комуникација и транспорта БиХ Един Форто, који је изразио наду да ће након што се спор ријеши БиХ коначно добити дигитални телевизијски сигнал.
"Ако ми то уговоримо након Канцеларије за жалбе, процес дигитализације траје најмање 18 мјесеци", рекао је Форто.
Међутим, питање је када ће спор уопште бити ријешен јер је поменуту жалбу Канцеларија за жалбе БиХ запримила тек прије десетак дана.
У одговору на упит "Независних новина" из Канцеларије су појаснили да је жалба упућена од групе понуђача коју чине: "МИБО комуникације" д.о.о. Сарајево (носилац) и чланови: "Роаминг Нетwоркс" д.о.о. Бањалука, "УНИС телекомуникације" д.д. Мостар и "Фламе Дата Тецхнологиес СРЛ" Румунија д.о.о.
"Жалба је у току, а изјављена је на одлуку о избору најповољнијег понуђача у поступку јавне набавке опреме за дигитални пренос и емитовање за Пројекат дигитализације јавних РТВ сервиса у БиХ, коју је овај орган запримио 7. августа 2023. године путем уговорног органа Министарства комуникација и промета БиХ", наводи се у одговору који смо добили.
Треба подсјетити и да се у БиХ дигитални земаљски ТВ сигнал тренутно емитује путем два мултиплекса. Мултиплекс А је резервисан за јавне емитере, а поред бројних проблема у вези с опремом, емитовање је почело у Сарајеву, Бањалуци и Мостару, али не и даље у пуном стандарду (ДВБ-Т2).
А да би се ствари са дигитализацијом убрзале, онда се кренуло у реализацију додјеле капацитета у Мултиплексу Ц. Тада је након јавног конкурса као најповољнији понуђач одабрана фирма "Мултиплеx сервице БХ" д.о.о. коју су основале комерцијалне ТВ станице: Нова БХ, Фаце ТВ, РТВ БН и ТВ Један из Сарајева. Њихова дозвола је ступила на снагу 1. новембра 2019. године. Из приче се убрзо повукла Фаце ТВ, након чега је услиједило пробијање рокова за емитовање, па је Регулаторна агенција за комуникације БиХ (РАК) укинула дозволу. Послије тога, расписан је тендер за Мултиплекс Д. Посао је добила компанија "Дасто Семтел" из Бијељине, која је, рецимо и то, већ имала слично искуство, јер је замијенила Фаце ТВ у Мултиплексу Ц. Дозвола од РАК-а добијена је крајем новембра 2022. на рок од 15 година. До данас они су инсталирали више од 20 предајника, а емитују сигнал у свакој од девет дигиталних зона у БиХ.
Из Регулаторне агенције за комуникације БиХ казали су за "Независне новине" да би транзиција аналогног у дигитални ТВ сигнал по питању Мултиплекса Д требало да се заврши до 31. децембра ове године. С друге стране, тврде да активности у процесу дигитализације јавних РТВ сервиса у БиХ нису у надлежности РАК БиХ, већ је то уређено посебном одлуком Савјета министара БиХ.
"Али, чињеница је да БиХ мора што прије и до краја испунити своју међународно ратификовану обавезу кроз успјешно окончан процес дигитализације", пише из РАК-а.
Колико ситуација са процесом дигитализације ТВ сигнала најблаже речено тапка у мјесту свједочи Пламенко Чустовић, бивши члан Савјета РАК-а.
"Мислим да се то морало завршити до краја 2017. године. Фрапантно је да се послије шест година ништа није урадило јер ме питате исту ствар која је била актуелна тада. То је увредљиво за памет да није урађено ништа и тешко је имати ријечи за такво поступање", каже Чустовић за "Независне новине".
"Имате подршку међународне заједнице, институција, али ствари стоје. То је све да ли си добронамјеран или не, односно желиш ли или не желиш нешто. Причало се о БиХ као о медијском мраку, да ћемо бити црна рупа Европе, мислио сам да се то преувеличава, али видите да јесмо", додао је Чустовић.
(Независне)
