ПОЛИТИКА: Може ли пресуда против Додика да буде увод у његову смену
Британски амбасадор у Сарајеву подгрејао атмосферу тврдњама да БиХ има неспорно власништво над државном имовином.
Бањалука – Узбудљива динамика и напетост које обавијају политичку сцену Босне и Херцеговине добијају нови замах из дана у дан. Након што је Милорад Додик – који је у центру пажње сложене политичке слагалице – недавно потписао указе о два закона које је (не)именовани супервизор Кристијан Шмит пре тога суспендовао, уследила је одмазда из света.
Немачка је обуставила четири инфраструктурна пројекта у РС вредна више од сто милиона евра, а Америка је крајем јула увеле санкције четворици високих функционера РС, да би круна уследила када је Тужилаштво БиХ пре неколико дана подигло оптужницу против председника РС и директора „Службеног гласника РС” јер су се усудили да објаве законе које је усвојила Скупштина РС, а које је Кристијан Шмит у међувремену ставио ван снаге.
Онда је британски амбасадор у Сарајеву Џулијан Рајли додатно подгрејао атмосферу. Суптилна нијанса дипломатског тона често зна да буде варљива, поготово када долази од важних играча као што је Велика Британија. Рајли је за бањалучке медије изнео тврдњу да се земља из које долази не односи пристрасно према било којем народу, а онда и сам опонира властитом ставу. Говорећи о узроку целе кризе – подели државне имовине, износи тезе који се потпуно подударају с политикама бошњачких елита. Он, наиме, сматра да држава БиХ „има неспорно власништво над имовином”, што, како је додао, не искључује могућност да и нижи нивои власти користе та добра.
Додика је кратко одговорио: „Када покажете поштовање према српском народу и институцијама Српске, онда ће се променити и наш однос према амбасадорима Британије” и потом додао да су поруке РС јасне – „имовину нећете добити”.
Формални повод за оптужницу јесте Додиково потписивање указа о „суспендованим” законима о необјављивању одлука високог представника и Уставног суда, али они су донети баш као мера за случај да (не)именовани супервизор покуша да наметне законе који би Српску лишили дејтонског права на имовину.
Но, британски амбасадор сматра да је Шмит именован у складу с процедурама, јер за његово намештење, како каже, није потребна резолуција СБ УН. Необичан је и одговор британског дипломате на иронично постављено питање како је могуће да је Србија једина земља на свету чији територијални интегритет није важан. Рајли на то каже како су „околности повезане с проглашењем независности Косова изузетно другачије” у односу на Украјину.
Омбудсман за људска права БиХ из српског народа Невенко Врањеш појаснио је да правосудни систем треба да штити гарантована права, слободе и демократске тековине, а не да служи за гушење политичке воље стечене у демократским процесима. „Недопустиво је да се само због тога што врши своју уставну функцију и проглашава законе које је усвојило суверено народно представништво, кривичном прогону изложи председник РС, коме је на демократски одржаним изборима функцију поверило више од 300.000 грађана Српске”, каже Врањеш.
Адвокат који брани председника РС рекао је да пракса јавног притиска на Суд БиХ саопштењем из Канцеларије високог представника, као и амбасада неких држава, несумњиво крши стандарде поштеног судског поступка. „Да би се оптужница потврдила потребно је да политика провали и у Суд БиХ. Не постоје правне норме које подржавају високог представника као законодавца, нити документ који активно легитимише Шмита као високог представника”, истакао је Додиков адвокат.
Какав год исход овог процеса био, извесно је да ће и ова криза потрајати и додатно онемогућити земљу да решава проблеме који тиште грађане. Правници су претпоставили неколико могућих сценарија, од тога да Суд БиХ не потврди оптужницу – што је мало вероватно, до тога да она буде потврђена и да онда отпочне процес који ће се вероватно више базирати на доказивању да је Шмитов закон нелегитиман. Трећа опција јесте да Додик и Милош Лукић буду проглашени кривим, али ни правницима није јасно како ће се у том случају спровести Шмитов закон – који у Републици Српској није важећи, а који за неспровођење његових одлука, сем прописаних казни од шест месеци до пет година затвора, предвиђа и санкцију – забрану вршења службене дужности.
ПОЛИТИКА
Бањалука – Узбудљива динамика и напетост које обавијају политичку сцену Босне и Херцеговине добијају нови замах из дана у дан. Након што је Милорад Додик – који је у центру пажње сложене политичке слагалице – недавно потписао указе о два закона које је (не)именовани супервизор Кристијан Шмит пре тога суспендовао, уследила је одмазда из света.
Немачка је обуставила четири инфраструктурна пројекта у РС вредна више од сто милиона евра, а Америка је крајем јула увеле санкције четворици високих функционера РС, да би круна уследила када је Тужилаштво БиХ пре неколико дана подигло оптужницу против председника РС и директора „Службеног гласника РС” јер су се усудили да објаве законе које је усвојила Скупштина РС, а које је Кристијан Шмит у међувремену ставио ван снаге.
Онда је британски амбасадор у Сарајеву Џулијан Рајли додатно подгрејао атмосферу. Суптилна нијанса дипломатског тона често зна да буде варљива, поготово када долази од важних играча као што је Велика Британија. Рајли је за бањалучке медије изнео тврдњу да се земља из које долази не односи пристрасно према било којем народу, а онда и сам опонира властитом ставу. Говорећи о узроку целе кризе – подели државне имовине, износи тезе који се потпуно подударају с политикама бошњачких елита. Он, наиме, сматра да држава БиХ „има неспорно власништво над имовином”, што, како је додао, не искључује могућност да и нижи нивои власти користе та добра.
Додика је кратко одговорио: „Када покажете поштовање према српском народу и институцијама Српске, онда ће се променити и наш однос према амбасадорима Британије” и потом додао да су поруке РС јасне – „имовину нећете добити”.
Формални повод за оптужницу јесте Додиково потписивање указа о „суспендованим” законима о необјављивању одлука високог представника и Уставног суда, али они су донети баш као мера за случај да (не)именовани супервизор покуша да наметне законе који би Српску лишили дејтонског права на имовину.
Но, британски амбасадор сматра да је Шмит именован у складу с процедурама, јер за његово намештење, како каже, није потребна резолуција СБ УН. Необичан је и одговор британског дипломате на иронично постављено питање како је могуће да је Србија једина земља на свету чији територијални интегритет није важан. Рајли на то каже како су „околности повезане с проглашењем независности Косова изузетно другачије” у односу на Украјину.
Омбудсман за људска права БиХ из српског народа Невенко Врањеш појаснио је да правосудни систем треба да штити гарантована права, слободе и демократске тековине, а не да служи за гушење политичке воље стечене у демократским процесима. „Недопустиво је да се само због тога што врши своју уставну функцију и проглашава законе које је усвојило суверено народно представништво, кривичном прогону изложи председник РС, коме је на демократски одржаним изборима функцију поверило више од 300.000 грађана Српске”, каже Врањеш.
Адвокат који брани председника РС рекао је да пракса јавног притиска на Суд БиХ саопштењем из Канцеларије високог представника, као и амбасада неких држава, несумњиво крши стандарде поштеног судског поступка. „Да би се оптужница потврдила потребно је да политика провали и у Суд БиХ. Не постоје правне норме које подржавају високог представника као законодавца, нити документ који активно легитимише Шмита као високог представника”, истакао је Додиков адвокат.
Какав год исход овог процеса био, извесно је да ће и ова криза потрајати и додатно онемогућити земљу да решава проблеме који тиште грађане. Правници су претпоставили неколико могућих сценарија, од тога да Суд БиХ не потврди оптужницу – што је мало вероватно, до тога да она буде потврђена и да онда отпочне процес који ће се вероватно више базирати на доказивању да је Шмитов закон нелегитиман. Трећа опција јесте да Додик и Милош Лукић буду проглашени кривим, али ни правницима није јасно како ће се у том случају спровести Шмитов закон – који у Републици Српској није важећи, а који за неспровођење његових одлука, сем прописаних казни од шест месеци до пет година затвора, предвиђа и санкцију – забрану вршења службене дужности.
ПОЛИТИКА
