У Приједору ће данас бити одржана централна манифестација Дана сјећања на све Србе страдале и прогнане у војно-полицијској акцији "Олуја" која је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину. У акцији је протјерано 220.000 Срба, а скоро 2.000 убијено.

Обиљежавању тог трагичног догађаја за српски народ који Хрватска слави као дан побједе и домовинске захвалности присуствоваће предсједник Србије Александар Вучић, као и званичници Србије и Републике Српске, а скуп почиње у 19.00 часова.

Србија и Република Српска заједно обиљежавају Дан сjећања на страдале и прогнане Србе у "Олуји" од 2015. године, а ове године први пут у Републици Српско.

Вучић је рекао и да ће данас на Петровачкој цести одати почаст дјеци која су убијена само зато што су носила српско име.

Он је рекао и да се ове године први пут обиљежава годишњица страдања Срба у "Олуји" на територији Републике Српске, која је прихватила дио српских избјеглица из Српске Крајине које ту и данас живе.

Додик је недавно рекао да Приједор заслужује да се у њему обиљежи Дан сјећања на "Олују", у присуству предсједника Србије Александра Вучића и патријарха Порфирија, јер је први прихватио страдалнике из "Олује", а и сам је био нападнут.

Војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима документационог центра "Веритас", током акције хрватских снага погинуло је и нестало 1.960 Срба, а протјерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

Међу страдалима, према подацима Веритаса, 65 одсто су цивили, међу којима приближно три четвртине старији од 60 година. Такође, 29 одсто убијених су женске особе, огромном већом старице.

До агресије је дошло упркос чињеници да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори "Југ" и "Сјевер", као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице  о мирном разрјешењу.

Међу злочинима који су се тада догодили је и бомбардовање односно пуцање по колонама избјеглих. Најпознатији је злочин на Петровачкој цести, када је авион хрватског ратног ваздухопловста 7. августа на путу недалеко од Босанског Петровца, усмртио 10 особа,а  међу њима четворо дјеце.

У прихвату избјеглих посебно су се тада истакли грађани Приједора и Бањалуке.

У акцији названој "Маестрал" која је била продужетак "Олује", од 8. до 17. септембра 1995, хрватске снаге у садејству са Петим корпусом армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 Срба са подручја више општина запада БиХ: Дрвар, Петровац, Шипово, Јајце, Босанска Крупа, Кључ.

Услиједила је одмах потом 18. септембра 1995, акција "Уна" односно напад Хрватске војске са простора Хрватске, на три општине Републике Српске: Нови Град, Костајницу, Козарску Дубицу.

У пресуди хашког Трибунала за бившу Југославију, априла 2011, оцијењено је да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват, на чијем се челу налазио предсједник Хрватске Фрањо Туђман. У пресуди стоји да је "циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима".

Другостепеном пресудом од 17. новембра 2012. године, генерали ХВ Анте Готовина и Младен Маркач ослобођени су кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Ослобођени су по свим тачкама оптужбе.

Злочини утврђени у првостепеној пресуди нису негирани.

(Танјуг)                                                       ​