Република Српска до краја године требало би да добије први закон о производњи наоружања и војне опреме. Прва верзија тог акта је већ припремљена и Влада је утврдила нацрт. Према ријечима надлежних, циљ је да се производња у области намјенске индустрије уреди као дјелатност од стратешког интереса. 

Производњу наоружања и војне опреме, наводи се у нацрту закона, моћи ће обављати акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу која посједују дозволу за производњу коју издаје Влада Републике Српске и која су уписана у Регистар произвођача наоружања и војне опреме. Овим актом дефинишу се и случајеви када Влада може укинути издате сагласности, али и казне које достижу и до 75.000 марака ако предузеће достави лажне доказе или започне пословање без дозвола.

"Први пут радимо тај закон, да бисмо ту област уредили на нивоу Републике Српске, а не да буде у надлежности Босне и Херцеговине. Област намјенске индустрије није прописана Дејтонским мировним споразумом и Република Српска користи прилику да ту област уреди, односно да дефинише прописе везане за производњу наоружања и војне опреме", каже министар привреде и предузетништва РС Војин Митровић.

Најава доношења закона којим се регулише намјенска индустрија на нивоу Републике Срспке различито се тумачи. У Федерацији Босне и Херцеговине се оцјењује као антиуставна активност и узурпација надлежности државе. У Републици Српској не мисле тако.

"То једноставно не може. Да би се нешто извозило од војне опреме мора да иде преко Министарства одбране Босне и Херцеговине, преко институција Босне и Херцеговине и то би било немогуће, да изађе таква нека војна опрема. Наравно, не би то дозволили ни савезници Босне и Херцеговине, мислим примарно на НАТО алијансу", сматра професор на Факултету за криминалистику УНСА Неџад Корајлић.

"Данас најбоље функционишу намјенске индустрије не само на овом простору, него широм свијета и зашто Република Српска не би ухватила дио колача или добити и у тој сфери. Ми сматрамо да имамо на то право. Имамо привредне субјекте заинтересоване да развијају намјенску индустрију и ми морамо законима да им омогућимо да то раде у складу са Уставом и у складу са законима Босне и Херцеговине", мишљења је предсједник Владе РС Радован Вишковић.

Највећи произвођач у области намјенске индустрије у Републици Српској је Технички ремонт Братунац, а директор те компаније Славенко Ристић каже да све фирме у Босни и Херцеговини које се баве овом дјелатношћу послују по законима насљеђеним из бивше СФРЈ. Ради се, истиче, о застарјелим прописима који се морају уредити како би намјенска индустрија постизала још боље пословне резултате. Ристић додаје и да намјенска индустрија у РС каска за Федерацијом.

"Морамо да признамо да намјенска индустрија у Федерацији много боље ради. Да су сачували своје фабрике. Ми у Републици Српској смо сачували и унаприједили двије компаније, конкретно, то је ТРБ и Орао, које биљеже значајне резултате и значајне извозе. Ми смо оријентисани према тржишту у иностранству. Деведесет девет посто наших послова су везани за иностранство. Ове године смо потписали сигурно око 100 милиона марака уговора и послова који су намијењени иностраном тржишту", каже Ристић.

Бх. компаније из области намјенске индустрије, од којих већина има сједиште у Федерацији Босне и Херцеговине, из године у годину биљеже добре пословне резултате. Углавном се извози на инострано тржиште. Само у првом кварталу ове године извоз оружја, муниције и дијелова износио је 51,5 милион, што је за 20 одсто, односно за 10,5 милиона марака, више него у истом периоду прошле године.


​БХРТ