Г7 губи битку против БРИКС-а
БАЊАЛУКА - Земље БРИКС-а, Бразил, Кина, Русија, Бразил и Јужна Африка, полако, али сигурно, са свјетског трона по економској снази и моћи скидају до сада неприкосновену организацију Г7, групацију коју чине САД, Канада, Јапан, Њемачка, Италија, Француска и Велика Британија.
Указују на ово посљедњи подаци Међународног фонда (ММФ), чији су стручњаци истакли да ће земље БРИКС-а током ове године чинити 56 билиона долара глобалног БДП-а, за четири билиона више од Г7, а пројекције показују да Бразил, Кина, Русија, Бразил и Јужна Африка крупним корацима грабе напријед те да би већ 2028. године ове државе, односно групација, могла чинити једну трећину глобалне економије.
Поређења ради земље БРИКС-а 2000. су учествовале у само 18 одсто свјетске економије, а група Г7, самопроглашени форум нација које себе виде као најутјецајније економије свијета - чак 43. Према ауторима ове анализе БРИКС ће током ове године имати за четири билиона долара веће учешће у глобалном БДП-у од Г7 и износиће 56 билиона.
Резултат је то, како они наводе, прије свега економског успона Кине и Индије, које се налазе у фази убрзаног развоја обиљеженог повећањем продуктивности, плата и потрошње, што је већина земаља Г7 претходно уживала у три деценије након Другог свјетског рата.
Прије педесет година, шефови владиних финансија из Велике Британије, Западне Њемачке, Француске и САД неформално су се састали у Бијелој кући да би разговарали о међународној монетарној ситуацији у то вријеме. Тада је настала и прва идеја о формирању групе Г7. Ова почетна група се брзо проширила, приступили су им Јапан, Италија и Канада.
Циљ је био да се направи блок највећих некомунистичких економија у то вријеме. Као индустријализоване земље које су убирале благодати послијератног бума продуктивности, оне су биле економски великани, са економским резултатом који је историјски доприносио око 40 одсто глобалног БДП-а.
Међутим, појава друге међународне групе, БРИКС, настале 2009, односно 2010. године, уздрмала је дотадашњу неприкосновену моћ Г7. Овај покрет је прешао кључну тачку. Он се, у почетку, од бљедуњаве мултиполарности претворио у израз антиколонијалног опредјељења - промјена коју, како наводе аналитичари, не би требало потцијенити.
То више не чине ни западни аналитичари, али ни политичари, увиђајући чињеницу да пројекат БРИКС има потенцијал да преокрене наглавачке и геополитику и међународни монетарни систем па и да уништи досадашњу хегемонију америчког долара.
Три милијарде људи укупно живи у Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужноафричкој Републици, на простору који заузима 30 одсто укупне површине планете. Готово 50 одсто свјетске производње жита и риже, као и 15 одсто свјетских златних резерви налази се у овим земљама. Русија и Кина располажу и са два од три највећа нуклеарна арсенала на свијету.
Ако би им се и Саудијска Арабија придружила, а што би се могло десити крајем августа, то би само додатно повећало величину и утицај овог блока. Једна од потенцијалних предности овог придруживања су повећане трговинске могућности. Са својим јаким ресурсима нафте и природног гаса, Саудијска Арабија би могла да постане кључни играч у трговини енергентима унутар блока, који већ доминира глобалном потрошњом нафте и гаса са 30, односно 22 одсто свјетског удјела.
Професор Економског факултета Дејан Шошкић нема дилему који блок има будућност. У једној од својих анализа он то поткрепљује подацима да је стопа раста БРИКС-а више него дупло већа од Г7 у посљедњих десет година. Као примјер је навео и Русију, под санкцијама још од 2015. године, која упркос томе у овом периоду имала стопу раста већу од просјека Г7, али већу и од свих западних земаља Европе. Колико су земље БРИКС-а моћније од Г7 он је илустровао и упоређујући Индију и Велику Британију, наводећи како Индија има око три пута већи БДП него њихови бивши колонизатори. Још један показатељ економске снаге БРИКС-а, како је додао, јесте јавни дуг. Све развијене земље Г7, осим Њемачке, имају дуг већи од 100 одсто БДП-а, док са друге стране у ниједној земљи из другог блока то није случај. Земље Г7 су најмање два пута више задужене у односу на други супарнички блок.
Стручњак за геополитичке односе, професор Драган Шкобаљ, каже да сви ови подаци указују на то да је на помолу стварање неког новог, мултиполарног свијета, које је убрзано након почетка руске специјалне војне операције у Украјини. Како каже прави се нови свијет чије контуре већ можемо да видимо, а окосницу ће чинити земље БРИКС-а, плус Шангајска организација.
- То ће бити моћна противтежа колективном западу. Овај дио приче подржава 80 одсто грађана свијета. Зашто? Па зато што им тај неки нови источни савез помаже да се ослободе окова досадашње западне хегемоније, утемељене само на пљачки. Све ово су револуционарни догађаји који ће из темеља промијенити досадашњи изглед свијета - сматра Шкобаљ.
Слично мишљење дијели и политички аналитичар Александар Павић, наводећи да растући ред за чланство у БРИКС-у показује у којој је мјери сазрела глобална свијест о потреби за деколонизацијом, односно ослобађањем од беспоговорног потчињавања интересима не толико Запада колико, како је истакао, токсичних глобалистичко-корпоративних олигархија које су њиме овладале.
Нове чланице
Одређени број земаља изразио је намјеру за улазак у економски блок, укључујући Аргентину, Иран, Индонезију, Турску, Саудијску Арабију и Египат, а што би се можда могло већ десити на августовском засједању ове групације које је планирано да буде одржано у Јоханесбургу. На овом самиту, како је најављено, биће разговора и о увођењу заједничке валуте БРИКС-а, што је поново одраз глобалног процеса који траје дуже вријеме - процеса дедоларизације или смањења утицаја америчког долара у глобалној трговини, али и формирање алтернативне глобалне банке.
Кина и Индија
Главни фактор који доприноси успону БРИКС-а је кинески и индијски економски раст. Послије периода брзе индустријализације осамдесетих и деведесетих, кинески извоз је добио значајан подстицај након што се придружила Свјетској трговинској организацији 2001. То је помогло Кини да постане друга највећа свјетска економија до 2010. Економски успон Индије није био тако брз као кинески, али је до 2022. земља заузела треће мјесто. Заједно ове двије земље чине скоро једну четвртину свјетске економије.
Глас Српске
Указују на ово посљедњи подаци Међународног фонда (ММФ), чији су стручњаци истакли да ће земље БРИКС-а током ове године чинити 56 билиона долара глобалног БДП-а, за четири билиона више од Г7, а пројекције показују да Бразил, Кина, Русија, Бразил и Јужна Африка крупним корацима грабе напријед те да би већ 2028. године ове државе, односно групација, могла чинити једну трећину глобалне економије.
Поређења ради земље БРИКС-а 2000. су учествовале у само 18 одсто свјетске економије, а група Г7, самопроглашени форум нација које себе виде као најутјецајније економије свијета - чак 43. Према ауторима ове анализе БРИКС ће током ове године имати за четири билиона долара веће учешће у глобалном БДП-у од Г7 и износиће 56 билиона.
Резултат је то, како они наводе, прије свега економског успона Кине и Индије, које се налазе у фази убрзаног развоја обиљеженог повећањем продуктивности, плата и потрошње, што је већина земаља Г7 претходно уживала у три деценије након Другог свјетског рата.
Прије педесет година, шефови владиних финансија из Велике Британије, Западне Њемачке, Француске и САД неформално су се састали у Бијелој кући да би разговарали о међународној монетарној ситуацији у то вријеме. Тада је настала и прва идеја о формирању групе Г7. Ова почетна група се брзо проширила, приступили су им Јапан, Италија и Канада.
Циљ је био да се направи блок највећих некомунистичких економија у то вријеме. Као индустријализоване земље које су убирале благодати послијератног бума продуктивности, оне су биле економски великани, са економским резултатом који је историјски доприносио око 40 одсто глобалног БДП-а.
Међутим, појава друге међународне групе, БРИКС, настале 2009, односно 2010. године, уздрмала је дотадашњу неприкосновену моћ Г7. Овај покрет је прешао кључну тачку. Он се, у почетку, од бљедуњаве мултиполарности претворио у израз антиколонијалног опредјељења - промјена коју, како наводе аналитичари, не би требало потцијенити.
То више не чине ни западни аналитичари, али ни политичари, увиђајући чињеницу да пројекат БРИКС има потенцијал да преокрене наглавачке и геополитику и међународни монетарни систем па и да уништи досадашњу хегемонију америчког долара.
Три милијарде људи укупно живи у Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужноафричкој Републици, на простору који заузима 30 одсто укупне површине планете. Готово 50 одсто свјетске производње жита и риже, као и 15 одсто свјетских златних резерви налази се у овим земљама. Русија и Кина располажу и са два од три највећа нуклеарна арсенала на свијету.
Ако би им се и Саудијска Арабија придружила, а што би се могло десити крајем августа, то би само додатно повећало величину и утицај овог блока. Једна од потенцијалних предности овог придруживања су повећане трговинске могућности. Са својим јаким ресурсима нафте и природног гаса, Саудијска Арабија би могла да постане кључни играч у трговини енергентима унутар блока, који већ доминира глобалном потрошњом нафте и гаса са 30, односно 22 одсто свјетског удјела.
Професор Економског факултета Дејан Шошкић нема дилему који блок има будућност. У једној од својих анализа он то поткрепљује подацима да је стопа раста БРИКС-а више него дупло већа од Г7 у посљедњих десет година. Као примјер је навео и Русију, под санкцијама још од 2015. године, која упркос томе у овом периоду имала стопу раста већу од просјека Г7, али већу и од свих западних земаља Европе. Колико су земље БРИКС-а моћније од Г7 он је илустровао и упоређујући Индију и Велику Британију, наводећи како Индија има око три пута већи БДП него њихови бивши колонизатори. Још један показатељ економске снаге БРИКС-а, како је додао, јесте јавни дуг. Све развијене земље Г7, осим Њемачке, имају дуг већи од 100 одсто БДП-а, док са друге стране у ниједној земљи из другог блока то није случај. Земље Г7 су најмање два пута више задужене у односу на други супарнички блок.
Стручњак за геополитичке односе, професор Драган Шкобаљ, каже да сви ови подаци указују на то да је на помолу стварање неког новог, мултиполарног свијета, које је убрзано након почетка руске специјалне војне операције у Украјини. Како каже прави се нови свијет чије контуре већ можемо да видимо, а окосницу ће чинити земље БРИКС-а, плус Шангајска организација.
- То ће бити моћна противтежа колективном западу. Овај дио приче подржава 80 одсто грађана свијета. Зашто? Па зато што им тај неки нови источни савез помаже да се ослободе окова досадашње западне хегемоније, утемељене само на пљачки. Све ово су револуционарни догађаји који ће из темеља промијенити досадашњи изглед свијета - сматра Шкобаљ.
Слично мишљење дијели и политички аналитичар Александар Павић, наводећи да растући ред за чланство у БРИКС-у показује у којој је мјери сазрела глобална свијест о потреби за деколонизацијом, односно ослобађањем од беспоговорног потчињавања интересима не толико Запада колико, како је истакао, токсичних глобалистичко-корпоративних олигархија које су њиме овладале.
Нове чланице
Одређени број земаља изразио је намјеру за улазак у економски блок, укључујући Аргентину, Иран, Индонезију, Турску, Саудијску Арабију и Египат, а што би се можда могло већ десити на августовском засједању ове групације које је планирано да буде одржано у Јоханесбургу. На овом самиту, како је најављено, биће разговора и о увођењу заједничке валуте БРИКС-а, што је поново одраз глобалног процеса који траје дуже вријеме - процеса дедоларизације или смањења утицаја америчког долара у глобалној трговини, али и формирање алтернативне глобалне банке.
Кина и Индија
Главни фактор који доприноси успону БРИКС-а је кинески и индијски економски раст. Послије периода брзе индустријализације осамдесетих и деведесетих, кинески извоз је добио значајан подстицај након што се придружила Свјетској трговинској организацији 2001. То је помогло Кини да постане друга највећа свјетска економија до 2010. Економски успон Индије није био тако брз као кинески, али је до 2022. земља заузела треће мјесто. Заједно ове двије земље чине скоро једну четвртину свјетске економије.
Глас Српске
