Погледајте колико су коштали најскупља кућа и стан у Србији
У другом кварталу ове године у Србији је купљено 30.548 некретнина, за њихову куповину је потрошено 1,7 милијарди евра, а највећи удио у укупном промету непокретности, 962,3 милиона евра, заузимали су станови чије је учешће у укупној прометованој вредности износило 58 одсто, показује извештај Републичког геодетског завода (РГЗ) о тржишту непокретности за овај период.
У другом кварталу ове године за куће је издвојено 127,3 милиона евра, 8,0 одсто од укупне вриједности, за грађевинско земљиште 113,5 милиона евра, 7,0 одсто, за пословне просторе 94,1 милиона евра, 6,0 одсто, а за пољопривредно земљиште 54,4 милиона евра или 3,0 одсто од укупне вриједности.
Највећа цијена је постигнута за станове у Београду, гдје је најскупљи квадрат продат по цијени од 9.495 евра на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан, укупне површине 344 квадрата, 2.011.273 евра на Новом Београду.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра, а најскупље плаћено паркинг мјесто је коштало 58.400 евра, преноси б92.
У Београду је у другом кварталу за непокретности издвојено 871 милион евра, од чега је за станове дато 596 милиона.
У главном граду Србије је склопљено и највише купопродајних уговора, 7.548.
Када је ријеч о начину плаћања, седам процената свих прометованих непокретности у Србији плаћено је из кредита, што је пет процената мање него лане, а из кредитних средстава највише су плаћени станови, укупно 16 одсто.
Из РГЗ оцјењују да је у нашој земљи, послије двогодишњег веома динамичног раста, који је услиједио након избијања пандемије корона вируса, дошло до стабилизације и смиривања на тржишту некретнина.
Додају да инфлаторни притисци у Србији и у Европској унији (ЕУ) слабе, што се одражава и на тржиште непокретности у Србији.
Наводе и да истовремено удио дјелимично регулисаног тржишта, односно промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности, у укупној вриједности наставља да расте и износи 34 одсто од укупног промета.
Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности у Србији, у другом кварталу 2023. је дошло и до умјеренијег раста цијена станова, навели су из Републичког геодетског завода.
(Б92)
У другом кварталу ове године за куће је издвојено 127,3 милиона евра, 8,0 одсто од укупне вриједности, за грађевинско земљиште 113,5 милиона евра, 7,0 одсто, за пословне просторе 94,1 милиона евра, 6,0 одсто, а за пољопривредно земљиште 54,4 милиона евра или 3,0 одсто од укупне вриједности.
Највећа цијена је постигнута за станове у Београду, гдје је најскупљи квадрат продат по цијени од 9.495 евра на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан, укупне површине 344 квадрата, 2.011.273 евра на Новом Београду.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра, а најскупље плаћено паркинг мјесто је коштало 58.400 евра, преноси б92.
У Београду је у другом кварталу за непокретности издвојено 871 милион евра, од чега је за станове дато 596 милиона.
У главном граду Србије је склопљено и највише купопродајних уговора, 7.548.
Када је ријеч о начину плаћања, седам процената свих прометованих непокретности у Србији плаћено је из кредита, што је пет процената мање него лане, а из кредитних средстава највише су плаћени станови, укупно 16 одсто.
Из РГЗ оцјењују да је у нашој земљи, послије двогодишњег веома динамичног раста, који је услиједио након избијања пандемије корона вируса, дошло до стабилизације и смиривања на тржишту некретнина.
Додају да инфлаторни притисци у Србији и у Европској унији (ЕУ) слабе, што се одражава и на тржиште непокретности у Србији.
Наводе и да истовремено удио дјелимично регулисаног тржишта, односно промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности, у укупној вриједности наставља да расте и износи 34 одсто од укупног промета.
Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности у Србији, у другом кварталу 2023. је дошло и до умјеренијег раста цијена станова, навели су из Републичког геодетског завода.
(Б92)
