Велика сезонска сеоба радника: Конобари отишли на Јадран, у Херцеговини госте СЛУЖЕ МАЛОЉЕТНИЦИ
Сваког јутра из Требиња у Дубровник на посао одлази од 4.000 до 5.000 сезонаца: конобара, кувара, собарица, помоћних радника.
Истовремено, у већини требињских кафића и ресторана раде студенти и ђаци, међу којима је и знатан број малољетне дјеце.
Ситуација је слична и у Билећи, Љубињу, Невесињу, али и с друге стране ентитетске линије, у западној Херцеговини, поготово у Мостару.
Наруџбе на енглеском
Овог тренда није поштеђен ни главни град БиХ. У Сарајеву, уз студенте и ђаке који користе распуст да би зарадили коју марку, госте све чешће послужују и странци из арапских земаља.
– Они већином не знају наш језик. Наруџбе примају на енглеском, па буде и комичних ситуација – каже једна Сарајка.
Економисти би рекли да сила бога не моли. Радници, логично, иду за бољим платама и бољим условима рада, а у Хрватској се нуди више, поготово откако је ова земља, чланица ЕУ, ушла у евро зону и Шенген.
Потврдила нам је то и Христина Радан (19), Требињка која је прољетос завршила Медицинску школу и уписала студије лабораторијског инжењеринга.
– Лани сам током љета радила у Требињу, ове сезоне сам нашла посао у Дубровнику. Собарица сам у хотелу, услови рада су пристојни, пријављена сам, имам више него солидну плату. Не радим прековремено, али ако ми то понуде прихватићу, јер је прековремени рад добро плаћен – каже Христина.
Додаје да није једина: пола њеног разреда ради сезонски у Дубровнику.
Ударнички рад
Њена суграђанка Александра (17) тек је завршила други разред средње школе, али већ другу сезону ради у кафићима и хотелима у Требињу.
– Догодине ћу бити пунољетна и моћи ћу да добијем папире за Хрватску, а пошто већ имам радног искуства неће ми бити тешко да нађем посао – каже ова вриједна дјевојчица.
И искуснији радници, поготово из неразвијених општина, попут Љубиња и Билеће, масовно љети одлазе на рад на Јадран. Многи од њих током сезоне зараде довољно да прехране породице до наредног љета.
– Четири мјесеца радим ударнички, а осам мјесеци одмарам. Како год окренем, то ми се највише исплати – каже средовјечни Билећанин, који је ове сезоне са собом у Дубровник повео и сина.
Однос према радницима
Послодавци су се нашли у необраном грожђу: нити могу да зараде довољно да би својим радницима понудили европске плате, нити могу да на домаћем тржишту нађу квалитетне конобаре, куваре, бармене.
(Српска Инфо)
Истовремено, у већини требињских кафића и ресторана раде студенти и ђаци, међу којима је и знатан број малољетне дјеце.
Ситуација је слична и у Билећи, Љубињу, Невесињу, али и с друге стране ентитетске линије, у западној Херцеговини, поготово у Мостару.
Наруџбе на енглеском
Овог тренда није поштеђен ни главни град БиХ. У Сарајеву, уз студенте и ђаке који користе распуст да би зарадили коју марку, госте све чешће послужују и странци из арапских земаља.
– Они већином не знају наш језик. Наруџбе примају на енглеском, па буде и комичних ситуација – каже једна Сарајка.
Економисти би рекли да сила бога не моли. Радници, логично, иду за бољим платама и бољим условима рада, а у Хрватској се нуди више, поготово откако је ова земља, чланица ЕУ, ушла у евро зону и Шенген.
Потврдила нам је то и Христина Радан (19), Требињка која је прољетос завршила Медицинску школу и уписала студије лабораторијског инжењеринга.
– Лани сам током љета радила у Требињу, ове сезоне сам нашла посао у Дубровнику. Собарица сам у хотелу, услови рада су пристојни, пријављена сам, имам више него солидну плату. Не радим прековремено, али ако ми то понуде прихватићу, јер је прековремени рад добро плаћен – каже Христина.
Додаје да није једина: пола њеног разреда ради сезонски у Дубровнику.
Ударнички рад
Њена суграђанка Александра (17) тек је завршила други разред средње школе, али већ другу сезону ради у кафићима и хотелима у Требињу.
– Догодине ћу бити пунољетна и моћи ћу да добијем папире за Хрватску, а пошто већ имам радног искуства неће ми бити тешко да нађем посао – каже ова вриједна дјевојчица.
И искуснији радници, поготово из неразвијених општина, попут Љубиња и Билеће, масовно љети одлазе на рад на Јадран. Многи од њих током сезоне зараде довољно да прехране породице до наредног љета.
– Четири мјесеца радим ударнички, а осам мјесеци одмарам. Како год окренем, то ми се највише исплати – каже средовјечни Билећанин, који је ове сезоне са собом у Дубровник повео и сина.
Однос према радницима
Послодавци су се нашли у необраном грожђу: нити могу да зараде довољно да би својим радницима понудили европске плате, нити могу да на домаћем тржишту нађу квалитетне конобаре, куваре, бармене.
(Српска Инфо)
