Зима, киша и врућине уништиле род воћа
- У воћарској производњи сам 48 година и никад није била тежа година.
Овако Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, одговара на питање шта је произвођачима донијела 2023. година, а она ће, тврди, када се све стави на папир, у коначном збиру приказати лош квалитет воћа, мањи број засада, пад производње и, нажалост, све већи број воћара који напуштају воћарство.
Ниједна сорта, тврди Дојчиновић за "Независне новине" није могла да издржи катастрофалне временске услове који су владали на овом поднебљу.
"Тешко је било од саме зиме, било је тада повољно за све, у смислу рада, осим за биљке. Касније су почеле ниске температуре, па кише, пуно влаге. У самој фази цвјетања имали смо лошу ситуацију и ту смо већ изгубили дио рода на одређеним врстама", појашњава он те додаје:
"Род крушке је потпуно изгубљен, неће га готово ни бити у берби. Код трешње је још гора ситуација. Најбоље је неповољне услове поднијела бресква, има мало више плодова, али ту имамо малу производњу. Када је у питању јабука, неке сорте су потпуно издале, неке су доста добре, али је лош квалитет због лоше оплодње", каже Дојчиновић.
Додатан удар на воћке биле су и инфекције, којима су, наводи он, нажалост, погодовале велике количине падавина, а онда на то високе температуре.
"Готово 60 одсто засада је под инфекцијом. То су на десетине милиона КМ штете. И нешто што је остало здраво су мале количине, које немају крупноћу, односно килажу. Немамо шта ту причати о цијени, то је врло лоша индустријска роба, питање је хоће ли моћи задовољити тржишне потребе", поручује Дојчиновић.
На питање хоће ли бити воћа за исхрану, Дојчиновић каже да је и то упитно.
"Ништа ми то нисмо могли заштитити, јер не можемо сваки дан вршити третмане зато што бисмо потпуно убили и ово мало што има. Али не би нам овдје помогла ни економија Јапана. Временски услови су искључиви кривац што смо изгубили ову годину", одговорио је Дојчиновић, који је навео и с којим проблемима се воћари још суочавају.
"Ми имамо проблем са заштитним средствима. Нико не врши контролу тога, да ли они имају довољно активне материје. Инспектори ће морати извршити контроле у вези с тим питањем. Имали смо такође јако малу субвенцију за прошлу годину, а висока су улагања, имамо огроман број радника, то су десетине хиљада дневница, а нису нам могли дати ни милион КМ, колико смо тражили да бисмо мало смирили произвођаче. Бројни су воћари који нису наплатили заштитна средства ни у прошлој години, задуживали су се и за нова. Зато мислимо да ће ове године доста воћара напустити производњу и да ће можда тај број бити и чак до 50 одсто. А знате, ко једном напусти овај посао, тај се више не враћа њему“, нагласио је Дојчиновић.
Ресорни министар Саво Минић свјестан је тешке ситуације у воћарству, али подсјећа да је ова година изузетно лоша и за остале пољопривредне гране те да је веома тешко очекивати да се "извуче кец из рукава" у смислу нових финансијских средстава.
"Ми смо подигли све премије за воћа са два милиона КМ на четири милиона. На тај начин смо покушали максимално да помогнемо воћарима. Али на другој страни, морате схватити да не можемо изаћи са било каквим новчаним обећањем, јер и род пшенице је лош, имали смо пламењачу на кромпиру, имамо афричку свињску кугу која хара Семберијом", истиче Минић за "Независне новине".
Он наводи да се поставља и питање како уредити продају и извоза воћа.
"Имали смо састанак прије неколико дана да се увежемо са неким великим тржним центрима. Имамо обећање једне фирме из Градишке да ће вршити откуп свих производа који могу ићи даље на тржиште, да видимо и шта ће ићи у прераду. Јако је комплексна ситуација. Али сигурно ћемо се ангажовати добро", навео је Минић.
А ако се испостави тачном она народна изрека да се "по јутру дан познаје", и наредна година биће тешка за воћаре.
"Веома тешка и неизвјесна наредна година. Имамо велику заразу у нашим засадима. Оно што је свињска куга код свињара, бруцелоза код овчара, то је у биљној производњи инфекција. Зна се да се цвјетни куп формира у другој половини јуна и првој половини јула. Тад треба да је најбоље здравствено стање, а ми сада имамо катастрофу", закључио је Дојчиновић.
(Независне)
Овако Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, одговара на питање шта је произвођачима донијела 2023. година, а она ће, тврди, када се све стави на папир, у коначном збиру приказати лош квалитет воћа, мањи број засада, пад производње и, нажалост, све већи број воћара који напуштају воћарство.
Ниједна сорта, тврди Дојчиновић за "Независне новине" није могла да издржи катастрофалне временске услове који су владали на овом поднебљу.
"Тешко је било од саме зиме, било је тада повољно за све, у смислу рада, осим за биљке. Касније су почеле ниске температуре, па кише, пуно влаге. У самој фази цвјетања имали смо лошу ситуацију и ту смо већ изгубили дио рода на одређеним врстама", појашњава он те додаје:
"Род крушке је потпуно изгубљен, неће га готово ни бити у берби. Код трешње је још гора ситуација. Најбоље је неповољне услове поднијела бресква, има мало више плодова, али ту имамо малу производњу. Када је у питању јабука, неке сорте су потпуно издале, неке су доста добре, али је лош квалитет због лоше оплодње", каже Дојчиновић.
Додатан удар на воћке биле су и инфекције, којима су, наводи он, нажалост, погодовале велике количине падавина, а онда на то високе температуре.
"Готово 60 одсто засада је под инфекцијом. То су на десетине милиона КМ штете. И нешто што је остало здраво су мале количине, које немају крупноћу, односно килажу. Немамо шта ту причати о цијени, то је врло лоша индустријска роба, питање је хоће ли моћи задовољити тржишне потребе", поручује Дојчиновић.
На питање хоће ли бити воћа за исхрану, Дојчиновић каже да је и то упитно.
"Ништа ми то нисмо могли заштитити, јер не можемо сваки дан вршити третмане зато што бисмо потпуно убили и ово мало што има. Али не би нам овдје помогла ни економија Јапана. Временски услови су искључиви кривац што смо изгубили ову годину", одговорио је Дојчиновић, који је навео и с којим проблемима се воћари још суочавају.
"Ми имамо проблем са заштитним средствима. Нико не врши контролу тога, да ли они имају довољно активне материје. Инспектори ће морати извршити контроле у вези с тим питањем. Имали смо такође јако малу субвенцију за прошлу годину, а висока су улагања, имамо огроман број радника, то су десетине хиљада дневница, а нису нам могли дати ни милион КМ, колико смо тражили да бисмо мало смирили произвођаче. Бројни су воћари који нису наплатили заштитна средства ни у прошлој години, задуживали су се и за нова. Зато мислимо да ће ове године доста воћара напустити производњу и да ће можда тај број бити и чак до 50 одсто. А знате, ко једном напусти овај посао, тај се више не враћа њему“, нагласио је Дојчиновић.
Ресорни министар Саво Минић свјестан је тешке ситуације у воћарству, али подсјећа да је ова година изузетно лоша и за остале пољопривредне гране те да је веома тешко очекивати да се "извуче кец из рукава" у смислу нових финансијских средстава.
"Ми смо подигли све премије за воћа са два милиона КМ на четири милиона. На тај начин смо покушали максимално да помогнемо воћарима. Али на другој страни, морате схватити да не можемо изаћи са било каквим новчаним обећањем, јер и род пшенице је лош, имали смо пламењачу на кромпиру, имамо афричку свињску кугу која хара Семберијом", истиче Минић за "Независне новине".
Он наводи да се поставља и питање како уредити продају и извоза воћа.
"Имали смо састанак прије неколико дана да се увежемо са неким великим тржним центрима. Имамо обећање једне фирме из Градишке да ће вршити откуп свих производа који могу ићи даље на тржиште, да видимо и шта ће ићи у прераду. Јако је комплексна ситуација. Али сигурно ћемо се ангажовати добро", навео је Минић.
А ако се испостави тачном она народна изрека да се "по јутру дан познаје", и наредна година биће тешка за воћаре.
"Веома тешка и неизвјесна наредна година. Имамо велику заразу у нашим засадима. Оно што је свињска куга код свињара, бруцелоза код овчара, то је у биљној производњи инфекција. Зна се да се цвјетни куп формира у другој половини јуна и првој половини јула. Тад треба да је најбоље здравствено стање, а ми сада имамо катастрофу", закључио је Дојчиновић.
(Независне)
