Медији су пратили сваки аспект његовог живота, а као доказ за то је збирка од око 13.000 новинских исјечака које је Тесла организовао тематски.

"Ако је икада постојао изумитељ који задовољава романтичне захтjеве из романа Жила Верна, онда је то био Никола Тесла. Комуникација с Марсом, коришћење топлоте из атмосфере за покретање мотора, коришћење цијеле планете као електричног резонатора, тако да човек у Кини може да комуницира бежично с другим човјеком у Јужној Америци, бежични пренос енергије - таквим идејама је посветио последњих 40 година свог дугог живота".

Овим текстом се 9. јануара 1943. године, на 12. страни угледни Њујорк Тајмс опрашта од америчког научника и проналазача српског поријекла Николе Тесле (1856 –1943) који је два дана раније у 86. години умро у самоћи, на последњем спрату хотела Њујоркер.

Мада је живио усамљенички (па и у сиромаштву), готово сваки детаљ његовог живота био је добро познат читаоцима америчке штампе. За то је заслужан Њујорк Тајмс који је посебно волео Теслу. Необични научник је својим идејама, изјавама и јавним догађајима нахранио на стотине чланака овог листа, али и многих других. Заправо, Никола Тесла је био херој америчке штампе током већег дела свог живота.

С друге стране, сам Никола Тесла је очигледно волео штампу и са брижљивим интересовањем пратио оно што је о њему извештавала. Као траг те врсте страсти, данас се у Музеју Николе Тесле у Београду налази чак 57 посебних албума са исечцима из новина у којима се говори о Тесли.

Фотографија приказује страницу из једног од Теслиних албума са прес-клипингом које овај Музеј чува у Теслиној архиви (уврштене на УНЕСКО листу Сећање света). Процењује се да у Теслином импозантном прес-клипингу има око 13.000 новинских исечака које је Тесла организовао тематски, а у оквиру тема и хронолошки. Изнад сваког чланка је ручно написан извор - часопис из ког је чланак исечен.

Како би се изборио са толиком грађом, Никола Тесла је, како се наводи на сајту Музеја, ангажовао већи број сарадница-секретарица, које су према његовим захтевима исецале чланке из серијских и периодичних публикација, како оних из Америке, тако и Европе.

У Музеју су детаљнијим прегледом ове грађе установили је да је Никола Тесла користио услуге специјализованих фирми за израду прес-клипинга које су и тада постојале. Познато је да је Тесла користио и услуге фотографских агенција, да је сам организовао како снимање својих експеримената, тако и личних портрета, а неке популарне чланке је сам писао.

Захваљујући тако великом медијском присуству, Тесла је у историју ушао не само као аутор 700 патената који су променили начин живота у 20. веку, него и као чудак препун невјероватних и неочекиваних замисли и особина.

Наслови из америчке штампе тог доба указују да је праћен сваки аспект његовог живота: "Тесла слави 80. рођендан", "Тесла открива нови енергетски уређај", "Тесла спасава голубове", "Др Тесла је данас одложио рођенданску забаву", "Тесла, стар 77 година, ретко спава", "Теслини зраци смрти за авионе", "Тесла прави морску електрану", "Теслин нови уређај као Торов чекић", "Јавно приказан Теслин нови портрет", "Тесла није оставио тестамент".


Глас Српске