У колекцији Бобана Станковића из Ниша, која броји више од хиљаду врста кактуса и укупно десетак хиљада биљака, има и оних који више не расту у природи.

Бобан је почео да прикупља биљке након што се прије три деценије одушевио једном врстом брадавичастог кактуса.

"Тада смо држали цвјећару и кактуси су нам онда трговачки пролазили кроз руке. Један од њих ме нарочито купио својом љепотом. Ријеч је о Маммиллариа дуwеи, која ми се допала својим изгледом. И онда сам њу одвојио прву и тако је то кренуло", присјећа се Бобан.

Ова врста, ендемска за предјеле Мексика, била је прва у његовој башти, а сада се ту налази скоро половина врста кактуса које постоје на свијету.

"У свијету постоји 10.000 врста сукулената, од тога четвртина отпада на кактусе. Ми имамо више од хиљаду врста кактуса, од неких имамо само по један примјерак, од неких и неколико стотина, тако да је ријеч о више десетина хиљада биљака", говори Бобан.

До много занимљивих врста дошао је у Чешкој гдје живе, каже, највећи кактусари на свијету. Егзотичне примјерке и даље тражи у иностранству.

"У Србији сам набавио скоро све што је могло да се набави. Сада сам принуђен да идем у иностранство да бих дошао до нових примјерака и с времена на вријеме посјетим неку изложбу. Ишао сам у Мађарску и Чешку неколико пута и отуда доносио најљепше примјерке", каже Бобан.

Највреднији су, објашњава, они примјерци којих више нема у природи, већ само у личним колекцијама.

"Ти кактуси су искоријењени у природи из њима знаних разлога. Наравно, неки су се добро адаптирали на ове промјене у клими, а неки су, ето, подлегли", говори Бобан.

У саксији на његовом крову расте још један кактус који је пред изумирањем - домаћег назива старчева глава или старчева брада.

"Он расте у једној долини у Мексику, зове се Долина стараца. Само га тамо има и нигдје више", каже кактусар.

Без обзира на то што се залијевају ретко, и по једном у десетак дана љети, тај посао тражи много посвећености.
"Када човјек има много биљака, то прилично дуго траје. Треба ми неких десет сати да све залијем", говори Бобан за АА.

Захтијевно је и произвести нове биљке.

"Као и свака биљка, могу да се произведу од сјемена, али и вегетативним путем, да се пелцер одвоји. Нажалост, не пуштају сви пелцере, него ти који не пуштају пелцере морају од сјемена да се произведу, с тим што то прилично споро иде. Да би од сјемена, које је као зрно мака, порасла нека величина кликера, треба скоро три године", објашњава Бобан.

Од овог хобија неће још дуго одустати.

"Није као неки други хоби у ком, када човјек набави нешто, то остане исто за све године, већ сваког мјесеца може да се види нека разлика. А, наравно, сваке године она је драстична. Примјећује се прираст нових бодљи, кактуси повећавају масу и тако даље", каже Бобан.

Додаје да изглед биљке зависи од оног ко је чува, па је зато за њега сваки кактус једно мало умјетничко дјело.
​
(Независне)