АТИНА - Парламентарни избори који се одржавају данас у Грчкој по свему судећи увертира су за други круг јер готово је извјесно да ниједна страна неће имати већину од 151 посланика, која јој гарантује нови састав Владе.

Наиме, нови изборни, дјелимично пропорционални систем значи да ће побједник бити мало вјероватан уколико не освоји више од 46 одсто гласова, што значи да ће два главна ривала Нова демократија премијера Кирјакоса Мицотакиса и љевичарска странка Сириза бившег премијера Алексиса Ципраса, морати да пронађу потенцијалне савезнике, што неће бити нимало лако.

Уколико то не успију ни једни ни други, доћи ће до нових избора 2. јула.

Након ових избора три водеће странке Нова демократија, Сириза и Социјалистички ПАСОК добиће по три дана да формирају Владу, што је мало вјероватно с обзиром на анимозитете који владају међу њима.

У другом кругу, односно на поновљеним изборима, далеко су веће шансе за формирање Владе јер побједничка странка тада добија бонус од 50 мандата од укупно 300 колико их има у парламенту.

Тренутно, благу предност анкете дају актуелном премијеру, односно странци Нова демократија, а у којој сматрају да ће након поновљених избора сасвим сигурно имати већину. 

У теорији Нова демократија са рејтингом од 32 до 37 одсто у теорији би могла да се удружи са ПАСОКом, који заузима треће мјесто са прогнозираних осам до 11 одсто гласова подршке. Између те двије странке кроз историју влада анимозитет, међутим током дужничке кризе те двије стране су то ставиле по страни и заједно су формирале Владу. 

Ипак, ако је судити по изјавама прије избора, од тога овог пута неће бити ништа. 

"Волио бих једнопартијску владу. Искуство нас је у Грчкој научило да су једнопартијске владе много стабилније од коалиционих влада", рекао је Мицотакис непосредно пред изборе. 

Подршка Сиризи, која је Грчком владала од 2015. до 2019. године, креће се између 27 и 31 одсто, и теоретски она би се могла удружити са још двије мале странке, али то би онда морало укључити и ПАСОК, што је, сматрају аналитичари, мало вјероватно. Једна од странака која би могла бити потенцијални партнер Сиризи и Ципрасу је и Мера 25, коју води Јанис Варуфакис, бивши министар финансија у Ципрасовој Влади, али односи између њих захладили су 2015. године када је Варуфакис морао да поднесе оставку како би Грчка добила трећи споразум о зајму из еврозоне, што јој је у том периоду била једина шанса. Варуфакис је већ искључио тај савез. 

"Ми немамо културу консензуса у нашем политичком систему, то је виша нулта сума: ако ви изгубите, ја добијан", рекао је Тодорис Георгакопулос, уреднички директор "Динеосиса", независног истраживачког центра у Атини. 

На изборима још учествују и Грчка комунистичка партија која има подршку између пет и шест одсто бирача, као и десничарска странка Киријакоса Велопулоса, међутим сви су одбацили могућност коалиције и подршку мањинској влади. 

Предвиђања су да ће шест политичких партија ући у парламент, у распону од националиста скептичних према НАТОу, до Комунистичке партије.

Када је ријеч о кампањи, осим уобичајених политичких и стратешких питања, доста говора било је и о економији и расту цијена које су главна брига за бираче. Поскупљења и све лошији стандард живота у други план су ставили неке теме које су посљедњих неколико мјесеци узбуркивале јавност, а то су скандали са прислушкивањем, нарушен имиџ земље, потискивање миграната, кршење закона ЕУ и жељезничка несрећа која се десила у фебруару, а у којој је живот изгубило 57 људи.

"Обје странке усредсређене су на кризу трошкова живота и повећање реалног раста плата", рекла је Меган Грин, главни глобални економиста у Институту Кроп, преноси РТС. 

У економском смислу Мицотакис и не стоји тако лоше с обзиром на то да је земљу практично извукао из банкрота. Европске владе и ММФ упумпали су 280 милијарди евра у грчку економију између 2010. и 2018. године како би спријечили банкрот, а заузврат су захтијевали реформе и сурове мјере за смањење трошкова.

Озбиљна рецесија и године хитног задуживања оставиле су Грчку с огромним државним дугом, који је у децембру достигао 400 милијарди евра и оборио приходе домаћинстава. Ипак, заслуга Мицотакиса је што је Грчкој обезбиједио неочекивано висок раст, затим пад незапослености и скори повратак на инвестициони рејтинг на глобалном тржишту обвезница, а што је најзначајније  дугови према ММФу отплаћени су прије времена. 

Ипак, Мицотакис је подршку коју је уживао изгубио након жељезничке катастрофе у којој је погинуло 57 људи, од којих су многи били студенти, а током кампање на тој несрећи инсистирала је управо Сириза, највећи противник Мицотакисове Нове демократије. 

Право гласа на изборима има више од 9,8 милиона Грка, а први пут ће се снизити старосна граница за гласање на 17 година, и грчки држављани који живе у иностранству први пут ће имати могућност да гласају у земљи у којој живе. 


Независне новине