БУКУРЕШТ - Само једну генерацију уназад Румуни су чекали у реду за храну, а у главном граду Букурешту данас се поновно стварају редови - али, у њима више не стоје Румуни.

У једној улици у реду испред центра за дистрибуцију помоћи стоје украјинске избјеглице. У другом реду Непалци, држављани Бангладеша и други чекају испред имиграцијског одјељења да обнове радне и боравишне дозволе.

Попут Италије 70-их, Румунија је на корак од транзиције из земље емиграната у земљу усељеника, пише у својој репортажи Тхе Ецономист.

Румунска економија, како се наводи, постојано расте већ цијелу деценију, а прошле године за 4,7 посто. У 2010. БДП по особи, усклађен с цијенама, износио је 53 посто просјека Европске уније, а до 2021. попео се на 74 посто, преноси Јутарњи лист.

У међувремену се број становника смањио с 23,2 милиона, колико их је било 1990. године, на 19 милиона, колико их земља има данас. Наталитет је пао након револуције 1989., а милиони грађана су емигрирали. Земља се тако сада суочава с великим недостатком радне снаге.

Послијеподневни ред испред имиграцијског одјељења у Букурешту је дуг. Никкy, дадиља из Нигерије, каже да би вољела да ради у Великој Британији, али да би радије живјела легално у Румунији, него илегално у Британији. Атхарв, софтверски инжењер из Индије, и Ницо, бармен из Шри Ланке, не говоре румунскиОдлазак у "илегалце" ради боље плате, али то им досад није представљало никакву препреку.

Хотели, барови и ресторани очајнички траже раднике, али највећа несташица радне снаге је у грађевинарству.

Александру Бајкулеску, замјеник генералног директора грађевинске компаније Хидро Салт, има 350 запослених. Од њих 200 су странци, углавном из Шри Ланке и Вијетнама. Запошљавају их преко агенција, али румунска бирократија је толико преоптерећена огромном потражњом да многи од позваних никада не стигну - заврше у другим земљама, попут Уједињених Арапских Емирата, мјесецима прије него што стигну њихове румунске визе.

Бајкулеску радницима исплаћује плату од 1.000 долара мјесечно плус смјештај и храну, али до 40 посто новозапослених одлази у року од неколико мјесеци како би као илегалци окушали срећу у земљама у којима се боље плаћа.

"Не могу да проширим посао због ових проблема", каже он.

Румунска бирократија је, како каже Моника Роман, академкиња која проучава имиграцију, толико компликована да многе компаније једноставно одустају од увоза нових радника. Умјесто тога покушавају да привуку оне које су веће компаније већ успјеле да доведу. Многи радници, који долазе бјежећи од очајничке биједе, радо прихватају било какав посао у иностранству.

Адријана Ифтиме, главна директорка Савеза послодаваца грађевинских компанија, каже да је сектору потребно најмање 100.000 нових радника до краја 2024. године.

Грађевинци желе да задовоље потражњу за радом на инфраструктури коју након пандемије подстиче ЕУ средствима из фондова за обнову. Румунија ће добити 27 милијарди евра, од чега ће до 17 милијарди отићи на изградњу, наводи Ифтиме.

Када се придодају други извори финансирања из ЕУ-а, Румунија би могла да добије више од 80 милијарди евра до 2027. Страни радници су, каже она, "рјешење када нема другог рјешења".

Године 2017. Румунија је имала квоту од 3.000 дозвола годишње за раднике изван ЕУ. Та бројка је скочила на 100.000 до прошле године, али многи су кренули за страним радницима који су већ били у земљи.

Оана Тоју, заступница из парламентарног одбора за рад, каже да док Румунији требају страни радници као "брзо рјешење" за проблем недостатка радне снаге, многи од оних који су потребни земљи већ су тамо, њени су грађани.

Међутим, проблем је што систем социјалног осигурања и казнена порезна правила многима од Румуна рад на пола радног времена чине бесмисленим, посебно мајкама с малом дјецом.

Многи Румуни још увијек емигрирају негде другде у потрази за бољом платом, али неки се враћају кући.

У међувремену расте број Румуна рођених у иностранству. До краја 2022. у земљи је било 113.520 држављана земаља изван ЕУ, што је повећање од 110 посто у пет година. Било је ту и 54.765 држављана ЕУ, 113.000 украјинских избјеглица и око 200.000 имиграната из сусједне Молдавије - иако већина њих има румунско држављанство.

Мирцеа Моцану, који је на челу УН-овог одјељења Међународне организације за миграције у Букурешту, каже да његов тим рачуна да ће, искључујући Молдавце, до краја деценије у Румунији бити 600.000 странаца, што је велика и врло брза промјена.


Независне новине