Животи више од милион беба годишње могли би бити спасени широм земаља у развоју ако би мајке добиле приступ једноставним, јефтиним здравственим мјерама као што су витамини, лијекови против маларије и аспирин, показала је нова анализа.
 
Студија, фокусирана на "тиху катастрофу јавног здравља" беба које се рађају премале или прерано", долази у тренутку када Уједињене нације упозоравају да је напредак у смањењу смртности новорођенчади и мртворођене дјеце смањен од 2015. године, дјелимично због недовољно средстава за пренаталну његу, пренио је британски лист "Гардијан".
 
Аутори анализе, објављене у часопису "Лансет", процјењују да би се сваке године могло избећи 476.000 смртних случајева новорођенчади и 566.000 мртворођених ако би се прегршт претежно пренаталних мјера у потпуности примјенио у 81 земљи са ниским и средњим приходима.
 
Глобално, број неонаталних смрти беба које премину у року од 28 дана, више се него преполовио у три деценије између 1990. и 2020. године, са пет милиона на 2,4 милиона.
 
Али широм свијета у развоју, посебно у подсахарској Африци и јужној Азији, бројке су и даље високе.
 
Извјештај УН, објављен ове недеље показује да је стопа напретка стагнирала од 2015. због смањења инвестиција, при чему је свака година од тада доносила више од два милиона смрти новорођенчади и 1,9 милиона мртворођених (Свјетска здравствена организација их је класификовала као бебе које умиру послије 28 недјеље трудноће).
 
"Ако желимо да видимо другачије резултате, морамо да радимо ствари другачије", рекао је доктор Аншу Банерџи, директор СЗО за здравље и старење мајки, новорођенчади, деце и адолесцената.
 
Према његовим ријечима, сада је потребно паметније улагати у примарну здравствену заштиту како би свака жена и беба, без обзира гдје живе, имале најбоље шансе за здравље и преживљавање.
 
Многе, ако не и све, мјере препоручене у низу текстова објављених у "Лансету" већ се користе у земљама са високим приходима, од помоћи трудницама да престану да пуше, до давања аспирина када су у великом ризику од прееклампсије.
 
Али они се не користе систематски на многим местима, посебно у земљама са здравственим системима под великим притиском хуманитарних ванредних ситуација, као што су Авганистан или Јужни Судан.
 
Извјештај УН открио је да је мање од 60 одсто жена у најтеже погођеним земљама имало тек четири од осам пренаталних прегледа које је СЗО препоручила.
 
Упркос изазову, "цијена" спровођења мјера у 81 земљи износила би око 1,1 милијарду долара, наводе аутори, што је "дјелић" онога што добијају други здравствени програми.
 
Утицај би, међутим, могао бити огроман јер би могло потенцијално спријечити да се 5,2 милиона беба годишње роде превремено, мале за гестационо доба или са малом порођајном тежином.
​
(Глас Српске – Танјуг)