Много је разлога због којих се млади људи тешко одлучују напустити сигурност родитељског дома, чак и након што младост оставе иза себе.

Према посљедњем попису становништва из 2013. године, више од 186.000 грађана БиХ старијих од 30 година живјело је с родитељима.

Међутим, сва истраживања спроведена послије показују да је број младих који се од родитеља не желе растати много већи.

Према истраживањима чији резултати увијек привуку пажњу јавности, у БиХ више од 200.000 грађана до 35 година старости живи у домовима у којима су одрасли.

"Не треба да чуде такви статистички подаци. Да говоримо у неком пријашњем времену, ја бих разлоге нашла у патријархалној породици балканских простора, гдје се његује такав облик заједничког живота. Међутим, данас су узроци сасвим друге природе. Млади људи су у једном великом проблему јер не могу да обезбиједе личну егзистенцију", каже социологиња Смиљана Вовна.

Проналажење посла у струци за коју су се школовали, недовољна примања, само су неки од разлога за тренд који је присутан само у БиХ и земљама окружења.

"Да би обезбиједили свој кров над главом млади морају да буду кредитно способни, што подразумијева и стални посао, јер кредити су дугорочни, а рате велике. Наше васпитање нас опомиње да се морамо бринути и о родитељима, пензионерима док су живи, што изискује и нове трошкове у њиховим не тако великим кућним буџетима", истиче Вовна.

"Зато одлука да живе у заједници или да чак и не заснивају своје породице не треба да чуди. Млади немају избора - остати у БиХ и живјети код родитеља или отићи ван граница БиХ, јер им на тај начин могу више помоћи него да остану овдје", закључује Вовна.
​
(Независне)