Даорсон, главни град хеленизираног илирског племена у срцу Херцеговине :: Semberija INFO ::

 

Даорсон, главни град хеленизираног илирског племена у срцу Херцеговине


Након што сам први пут дошао на локалитет Даорсона, благо речено остао сам фасциниран љепотом и снагом овог невјероватног града, односно његових остатака, казао је за БХРТ фотограф Борис Трогранчић.

Будући да сам прецизно планирао пут, и вријеме доласка, цјелокупни дојам је увеличао невјероватан залазак сунца, који је на овом мјесту величанствена појава, казао је.

Сигуран сам да ћу још пуно пута посјетити ово чаробно мјесто.

ЕВО ШТА ЈЕ ЈОШ БОРИС НАПИСАО О ДАОРСОНУ



Даорсон (грч. ΔΑΟΡΣΩΝ) је био главни град хеленизираног илирског племена Даорса који су живјели од 300. до 50. године п. н. е.  у долини ријеке Неретве. Остаци овог некад најјачег града у ширем подручју налазе се у Ошањићима, на узвисини од 280-290 м надморске висине с које се пружа поглед на плодну столачку долину у Херцеговини. Град је саграђен по узору на чувену Микену. Специфичан је по својим киклопским зидовима, који су представљали снажну фортификацију за заштиту од непријатељских напада.

Утврда је с три стране природно заштићена литицама, док је на југоисточној, најприступачнијој страни узвисине подигнут мегалитски зид. Првобитно је био дугачак 60 м, а широк до 4,20 м. Данас је зид дуг 46 м јер су накнадно саграђена два торња (сјевероисточни и југозападни).

Племе Даорси били су вјерни савезници великог императора Јулија Цезара.

Даорси су преузели грчки језик и писмо, те су били у сталним трговачким везама с Грцима. Градина Даорсона је настала на праисторијском утврђеном насељу које је ту континуирано постојало још од жељезног доба (17. до 16. стољеће п. н. е.)

У вријеме ратова између Цезарових и Помпејевих присталица на обали Јадранског мора, илирско племе Делмати су се нашли на једној страни, а Даорси на другој. Помпејев легат је 49. п.н.е. ступио у савез с Делматима и њима придруженим племенима, док су Даорси пристали уз Цезаровог претора Ватиниуса. Готово је сигурно да су Делмати баш у то вријеме (44. или 43. п.н.е.) напали град Даорсон и потпуно га разорили.

На рушевинама града Даорсона никада касније није настало никакво насеље.

У једном мањем објекту пронађена је коваоница новца с алатима и матрицама, 39 разних новчића (29 с ликом краља Баллаиоса из 168. п. н. е., те 9 с грчким натписом ΔΑΟΡΣΩΝ и ликом лађе). Важност новца је била велика, значила је неовисност племена Даорса, али и потврду да су имали развијен обрт, културу и трговину с другим народима.

Др. Нилс Милер Шисел с њемачког археолошког института у Франкфурту је 2007. године радио геомагнетна истраживања Даорсона. његова истраживања су открила зидине које се данас налазе под слојем земље, а које су око 500 година старије од зидина које су већ откопане.

Интересантно је да је ово један од најстаријих градова Европе чије остатке можемо и данас посјетити. 

Даорсон је потребно промовисати посредством УНЕСЦО-ове листе за заштиту свјетске баштине.

Приликом посјете Даорсону, изненадила ме чињеница да је овако важно мјесто недовољно заштићено, дословно свако може доћи возилом у непосредну близину остатака града, и причинити евенуталну штету немјерљивих размјера. Такођер, у непосредној близини остатака града затекао сам и одређену количину смећа.

Осамдесетих година прошлог вијека мексички истраживач Роберт Салинас Прице узбуркао је јавност својом претпоставком да је Даорсон античка Троја, а судећи по мегалитској градњи, могуће је да Даорсон није ни илирски, ни хеленистички град, већ нешто далеко старије.


БХРТ