- Два логопеда у Тиму за дјецу и омладину Центра за заштиту менталног здравља нису довољна да 178 предшколаца, колико их је упућено на интензивни логопедски третман до 1. септембра, буде спремно за улазак у учионицу.
​
"Не могу сви да дођу на интензиван третман, већина родитеља закаже први преглед и дођу. Желе да доведу своју дјецу и да ријеше тај проблем, колико год да је то на неки начин закасњело, јер дијете са пет и по година треба да има усвојене све гласове матерњег језика, тај третман не буде интензиван. Интезивно значи два до три пута седмично.

Тако да тежину третмана углавном поднесе родитељ код куће који има жељу и вољу да ради са својим дјететом и родитељ који слуша упуте терапеута. На тај начин ми будемо буквално водитељи кроз тај цјелокупан терапијски процес... За глас Р треба 35 логопедских сеанси, за К и Г треба осам, то је најлакше, за Л треба 12, С, З, Ц требају 22 третмана, а Ш, Ж, Ч, Џ 24", казала је Мира Цвијановић, логопед.

У Основној школи "Вук Стефановић Караџић" завршено је тестирање 80 од 130 будућих првачића.

"Примијетили смо да око 20 ученика има неке сметње у изговору. Ми, када примијетимо да има одређених одступања, уколико дијете већ иде логопеду, савјетујемо само да настави да иде док то не исправи, ако не иде, онда га ми упутимо логопеду или, ако има нека блажа одступања, онда ми дајемо савјет како и шта могу родитељи код куће да ураде", рекла је Ивана Тодоровић, дефектолог.

Милена Радоњић, мајка шестогодишње Лане, била је задовољна након тестирања у школи.

"Код ње је све у реду, кажу да раставља и на слогове. Има старију секу, не знам да ли је то некаква предност. Нисмо имали потешкоћа. Њена сестра је имала проблем са гласом Л, али га је до школе исправила. Мислим да су велики узрок телефони, цртаћи, битно је да родитељи воде дјецу код које се јави тај проблем логопеду", навела је Радоњићева.

Уколико родитељи озбиљно не схвате препоруке за логопедски третман, то дугорочно може утицати на развој дјетета које улази у школску средину.

"Рецимо, дјеца која имају неки тежи проблем који не може да се ријеши брзо, како родитељи врло често очекују, онда долази до проблема. Ако таква дјеца уђу у вршњачку групу, може да постоји некад и игнорисање, одбацивање од вршњака, што доводи до емоционалних посљедица у смислу страха, анксиозности, повлачења те недостатка самопоуздања. Што се тиче интелектуалне компоненте, може да дође и ту до потешкоћа, јер дјеци која већ уђу у школску средину, а немају довољно развијен говорно-језички статус, то отежава и савладавање неких основних операција које се раде у првом разреду", каже Сњежана Демоњић, психолог у Тиму за дјецу и омладину Центра за заштиту менталног здравља.
 
(Независне)