- Дивљање цијена и скок каматних стопа у БиХ загорчали су живот бројним бх. грађанима, те они не успијевају да измирују своје обавезе, тако да је увођење могућности проглашења личног банкрота потребније него икада.

Поручују то борци за заштиту потрошача, који подсјећају да се о овом механизму у БиХ прича више од 10 година, али још нема ни назнаке да ће заживјети.

Пракса би била таква да онај ко жели да објави лични банкрот мора да испуни одређене услове и након тога добија "старатеља", који располаже новцем дужника док он финансијски не оздрави, а такав механизам је већ заживио у бројним државама.

У БиХ, још 2011. године, поручено је да би могућност проглашења личног банкрота могао бити посљедњи спас за све већи број задужених грађана. Број грађана који једва спајају крај са крајем у међувремену је повећан, али се спас не назире.

Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача средње Босне, поручује да је закон о личном банкроту у БиХ потребнији него икад.

"Постоји пуно ствари које су код нас једноставно заборављене. Бусамо се тиме да смо дио Европе, а у суштини не пратимо европске и свјетске трендове. Закон тог типа би дефинитивно користио грађанима, али држава, односно изабрани званичници, једноставно не размишљају на тај начин", казао је Арнаутовић за "Независне новине".

Према његовим ријечима, медији ту играју битну улогу, јер скрећу пажњу на нелогичности, па и на то да немамо закон о личном банкроту, за који постоји потреба.

"Закон о личном банкроту нам је потребнији него икада. Банке доносе своја правила игре и, нажалост, грађани су препуштени сами себи, а лични банкрот представља начин да се колико-толико помогне грађанима", нагласио је Арнаутовић.

Дејан Товиловић, новинар портала Цапитал, сматра да ће лични банкрот код нас још дуго бити на чекању јер је неопходно донијети закон о личном банкроту, а, како истиче, добро знамо колико такве процедуре трају на овим просторима.

"Могућност проглашења личног банкрота би много помогла грађанима БиХ, на начин да би их финансијски растеретила и већ десет година се заговара, али и даље није помјерена са мртве тачке", рекао је Товиловић за "Независне новине".

Осим закона, додаје, било би неопходно створити предуслове како би проглашење личног банкрота било могуће. Презадуженим грађанима је, истиче, неопходно додијелити финансијског старатеља који би се бринуо о његовим финансијама и онемогућио му даље задуживање док се његова финансијска ситуација не поправи.

"Ако се узме у обзир колико би ова могућност помогла грађанима, било би добро да се што прије препишу свјетске добре праксе и да се што прије успостави лични банкрот", наглашава Товиловић.

Новинарка Блоомберг Адрие Свјетлана Шурлан каже да је евидентан раст цијена у посљедњих годину дана у БиХ, а то се, додаје, наставило и посљедњих мјесеци, иако мањим интензитетом.

"Цијене основних производа и услуга за личну потрошњу веће су у фебруару ове године за 12,9 одсто у односу на прије годину дана. Иако су плате расле, инфлација је појела тај раст. У фебруару је реални раст плата био свега 1,3 одсто на годишњем нивоу, што је занемариво", навела је Шурланова.

Уз раст трошкова, истиче она, становништво има повећане трошкове задуживања усљед раста каматних стопа. Како додаје, шестомјесечни еурибор, за који се углавном вежу промјењиве каматне стопе у банкама у БиХ, прије годину дана је био негативан и износио је -0,33 одсто, а тренутно је око 3,56 одсто.

"Тај раст довео је и до раста камата на кредите у БиХ и додатног оптерећења становништва. Реакција регулатора банкарског сектора у БиХ омогућила је да камате не расту превише, али и мањи раст рата кредита оптерећује становништво усљед раста других трошкова живота. Грађани који не могу да поднесу раст рата имају могућност да затраже рефинансирање обавеза и да изаберу фиксну каматну стопу како би, колико-толико, избалансирали своје приходе и расходе", истиче Шурланова у изјави за "Независне новине".

(Независне)